Smiraj noći me uvek iznenadi. Ne stignem lako korak u dan da prebacim, te onda vreme naruži brazda borbe sa senkom, zgusnuta kao stari nezalečeni ožiljak.
Senkom sopstvenom. Tudje senke pažljivo zaobilazim. .
Rumen jutra istakne još više njene drhtave obrise u predgradjima duše. Slikam injem po snenim kapcima uspavanku za sutra, u grčevitom pokušaju da ga odložim , dok ne osedlam trenutak koji upravo udišem. Punim plućima.
Like this:
7 blogera se sviđa ovo .
Woooow… kakav užitak … tekstualno-audio-vizuelni
Hvala 
Aaaaaaa, to ti sad osećaš kroz koprenu ružičastih naočara, tzv pojačivača doživljaja, ali u svakom slučaju: hvala tebi
.
da ne kvarim čaroliju, ćutim i slušam
Ne možeš ti čaroliju da kvariš, kad si čarolija sama .-).
a šta ja sad da ti odgovorim na ovo, čarolija, a?
možda samo hvala
Hvala tebi, draga
.