U tvom sam vremenu
ja samo pahulja,
lakša od trena,
kratkotrajnija od zamaha
krila kolibrija.
U tvom sam vremenu
skoro pa ništa,
trun prašine vetrovima nošena,
kapima kiše skamenjena,
dugom po večnosti razlivena.
Da li sam ikada počela da postojim,
ili me samo iluzija igrom zavarala?
U tvom sam vremenu
sve – za sebe,
jer činiš da – jesam
odraz na nebu večnosti.
Plava Baklava 
Like this:
14 blogera se sviđa ovo .
Hvala
.
Eh, kad bih znala, pa da ponovim
. A možda i znam, ali ne smem da kažem, da ne pokvarim čaroliju 
.
Eh, smajliću, spopadne me nekad vrtoglavica od svih tih usaglašavanja, damar po damar, a damara – beskraj
. Ali, dok težimo, dok idemo za željom, dok … dok … živi smo i jačamo osmeh u nama 
.
“Da li sam ikada počela da postojim,
ili me samo iluzija igrom zavarala?”….
ostaviš ti pečat, uvijek. Znam. I znam da znaš
Dolly, kako je lepo kad ga neka divna duša učini stvarnim i vidljivim
.
Treba čovek zaista da bude posebno raspoložen da bi napisao nešto ovako lepo. Divno zaista.
Kad to meni jedna Charolija kaže – ima posebnu težinu
. Hvala, draga. Tkaju se posebna raspoloženja nit po nit, sa svakom pahuljom koja nije ove zime pala 
.
Prelepo.
Hvala, hvala
. Tvoja pohvala ima posebnu težinu 
.
Dobro napisano
Eeeeee, hvala i tebi
. Baš. 
. Opasno znače pohvale od uspešnih 
.