Naidje tren, milisekunda koja ima neverovatnu moć da promeni sve. Zaustavi vreme, dah, otkucaje srca, zamrzne sliku. Posle njega više ništa ne može delovati isto, ne može biti ni slično. Posle tog trena sve je naprosto drugačije. I život bude kao da učiš da ga živiš iznova, učiš da hodaš i da dišeš u tom poznatom a sasvim novom svetu. Zastršujuće je što su te raskrsnice sasvim nepredvidive i – neotklonive kada se dese.
Lak korak i poznate staze vam želi Plava Baklava
Smežurana jutra umaraju neumitnošću budjenja. Jasmin miriše na sećanja. Poričem neporecivo i čekam da se prošlost pobuni kroz čudjenje nekog skoro izbrisanog aktera. Tako ću znati da se zaista desilo.
Plava Baklava
Znam: oni koji umeju samo kroz nanošenje bola da žive čine to da bi se kroz tudje suze uverili u sopstveno postojanje.
Plava Baklava
Ma hajde, samo zakorači. I iskorači. Predji tu granicu straha tobom stvorenu. Mozak šalje lažne signale o ponorima koji su iza te nevidljive crte. Zaustavi se na ovoj strani na dovoljno dug trenutak da ne možeš da nastaviš gde se stalo i da iskorak bude jedina moguća opcija. Tamo počinje sloboda, tamo iza granice straha. Tamo iza granice osećaja lažne sigurnosti. Jedina sigurnost je da je sve nesigurnost, čega se onda bojiš? Nepoznato postoji samo dok ga neupoznaš. Koliko nepoznatih se upoznavanjem u tvom životu u poznato pretočilo? Pa čemu onda uvek iznova isti strah?
Udahneš, iskoračiš i – to je to. Zatim se okreneš i shvatiš da je samo taj podmukli strah iscrtavao obrise zidova i ponora, kojih u stvarnosti nigde nema. Pokoriš granice svoga uma i poletiš, dobiješ krila za savladavanje i najvećih bezdana.
Slobodan let iznad i ispod oblaka vam želi
Plava Baklava
Oblačiš svoje zlohudo ime da te sakrije od nevinosti sunca, dok zracima vaja precizni odsjaj sete na suvom jesenjem lišću. Pogled tvoj ničim se nije pokrio, kako to obično čine svi koji nesigurno hodaju po krhkoj strukturi laži. Opčinjen šupljinom izatkanom jekom vlastite praznine, samouveren si u podnožju, jer samo ti ne shvataš jednostavnu istinu: ne, nisi na vrhu. Podlegao si sopstvenoj iluziji, tako si vešt u modelavnju stvarnosti. Srećom, ta i takva bila je i ostala samo tvoja: istinita laž, lažljiva istina.
Plava Baklava
Jesenje slike nižu se na opalom lišću, setne, začinjene spletom mirisa gulaša za ponedeljak i marihuane, protiv stvarnosti.
Ovih dana puno čitam razne putopise, zov daljine u mojoj duši raste srazmerno padu spoljne temperature i skraćivanju dana. Sve češće nailazim na priče onih koji su u nekom trenu presekli pupčanu vrpcu i udomili se u dalekim čudnim divljinama, egzotičnim svetovima, u kojima se mešaju krv i mleko, radost življenja i egzistencijalni strah skoro u svakom trenu. Koji magnet ih tamo vuče i šta ih to usidri negde na ivici pustinja i prašuma?
Moć sadašnjeg trenutka, prepoznala sam je jutros. Na koordinatama gde misli ne domašuju dalje od SADA, jer se podrazumeva da je sve ostalo neizvesno zaustavlja se vreme i život se udiše punim plućima u obliku u kom se nudi, bez friziranja, jer za njega ne postoji medjuprostor izmedju dva udisaja. I shvatam da tamo gde su podjednako prirodni i prihvatljivi i život i smrt ljudi jedini istinski žive, jer žive samo i isključivo u sadašnjem trenutku. Njihovi planovi dostižu najdalje do sledećeg obroka. I još uz sve to stižu i uspevaju da budu srećni. Magija koja, poput pesme sirena, očara putnike namernike i ukotvi neke od njih na nama iznenadjujućim koordinatama.
Zašto se ljudi opijaju, drogiraju, napuštaju porodice, zlostavljaju, ubijaju, rizikuju, bave se adrenalinskim aktivnostima? U borbi za još jednu dozu dopamina, a sasvim je dovoljno – živeti SADA. Kada bi znali da će dopaminom biti nagradjeni i ako okopaju baštu, okreče stan, poprave rasklimatani nameštaj, pozovu komšiju na šetnju i kaficu negde u kraju, odnesu višak stvari u najbliže prihvatilište, volontiraju u narodnoj kuhinji cenim da bi im lakše bilo. Dotakli bi svoje sada i suštinu do krvi, do mesa i do koske. Jer tada nema više prostora za misli, samosažaljenje, planove i analize. Tada se prosto dešavamo, skupljeni u jednu tačku u centru svemira sopstvene duše.
Plava Baklava
