Čudne su ove prolećne jutarnje šetnje sa psom. Pustim ulicama odzvanja i najtiši korak. U zlatnoj svetlosti prolećnog sunca učim da dišem kroz masku, usporenije nego inače. I korak mi je odmereniji. Odjednom ne žurim. I shvatam nešto što smo zanemarili: priroda prolećuje i dalje, s nama ili bez nas. Ptice cvrkuću, potok žubori. Samo je urbani život stao. Mi prirodi ne trebamo, treba ona nama.
Dobro zdravlje vam želi Plava Baklava
A do juce su tvrdili da nista ne moze da se uspori ni da stane.
Cuvajte sebe i sve oko sebe.
Voli vas Plava Baklava
Omča se steže, omča straha i gubitka ličnih sloboda. Nikad više neće biti isto. Dobrodošli u svet Orwela. Bekstvo je moguće samo u nama, kroz naše misli, veru, nadu, ljubav, nepredavanje.
Voli vas Plava Baklava
Postalo je moderno zloupotrebu slabosti nazivati veštinom. I postalo je moderno diviti se beskrupuloznosti iskorišćavanja slabosti mase. Što veću masu slabih ume neko da zloupotrebi za svoj cilj i interes, to je veštiji i dobija više divljenja. Zaslepljenost zlom ne prepoznaje greh. Po sposobnosti prepoznavanja se sve više razlikujemo, i, srećom, prepoznajemo.
Plava Baklava
Drago mi je da si dobro i da ti prija ovo nadolazeće neotišlo proleće. Nego, ne bih da te uznemiravam, ali potrebno mi je hitno nešto da te pitam: Ima me, je l´da? Postojim, nisam samu sebe izmislila, je l´tako?
Plava Baklava
Sustiže me poplava osećaja poznatosti kod svakog tona koji dodirne dušu direktno. Možda zato što je i duša od muzike satkana, samo je um to zaboravio.
Plava Baklava
Dok sam ja ja a san samo san, nestvar je vladar mojih dana i noći. Kažem sebi: zažmuri i skoči u stapanje, sjedini se i postani sve u svetu bez granica, jer najveca granica sebi si ti.
Mozak sve brže treperi i vibrira pod pritiskom iskoraka. Bliži se, znam, potvrdjuje mi to svaka novoutvrdjena istina. A ipak se još grčevito držim poznatih pohabanih mantinela, dišem kao plivač pred ponor u ledenu vodu, plitko i oprezno, dok čekam da neko vikne SAD i katapultira me van granica nestvara.
Plava Baklava
