Ocevi i tate

Dugo ovo mene muci: zasto vecina oceva nisu i tate? Sta se desi s roditeljskom ljubavlju kod muskarca kad je suocite sa:

– dobrim provodom koji treba propustiti zbog radosti roditeljstva

– dodatnim obavezama koje briga oko deteta znaci

– neophodnoscu prijateljske saradljive komunikacije sa bivsom zenom a u cilju pozitivnih zajednickih vaspitnih uticaja na dete tj „u najboljem detetovom interesu“

Zasto se tako cesto cuje recenica: „Zasto si se udavala i radjala decu ako ti smeta da si stalno sa njima“ ?  Zasto se zacuje zadivljeni zamor kad neki otac ili tata promeni detetu pelenu, nahrani ga, eventualno mu spremi obrok?

Za mene otac je fabrika dece, neko cije ime je napisano u krstenici, da ne stoji „jupa“. Tata je mnogo vise od toga. Tata je ljubav, briga, sigurnost. Zajednicki fudbal. Probdevene noci uz bolesno dete. Tata je savladan bajs na dva tocka, plivanje bez misica, puno smeha uz zajednicke drustvene igre, ucenje kavaljerstva i postovanja zenskog dela populacije, prve lekcije iz udvaranja ili savet „cero, cuvaj se giliptera“.

Tata je onaj ko se ne razvodi od dece kad se razveo od zene. Tata je bice koje ume da postuje MAJKU svoje dece i da shvati da unakaziti nekoga ko vam vise nije zivotni drug znaci unistiti i deo duse svom detetu.

Tata je onaj ko ne vristi kad treba da plati alimentaciju: „Kurva jedna, opet me cerupa“, nego okrene telefon i pita: „Zdravo. Kako je? Treba li sta detetu?“

Volela bih da znam zasto je tako malo tata medju ocevima. Volela bih da nekad tamo, u nekom boljem svetu, sve to bude drugacije. Volela bih da muzevi shvate da zene nisu izvukle zivotnu premiju time sto ih je neko ozenio i napravio im decu i da se tu njihova uloga zavrsava, pa sad lepo mogu opet u zivot.

Volela bih da nekako zakrzlja taj urodjeni muski egoizam, da se pretvori u neki rudimentirani ostatak, kao sto nam se desilo s majmunskim repom. Volela bih da se cesce desi da muz/otac/tata kaze: „Draga, odmori se malo, idi prosetaj, ja cu uzivati u nasoj deci“ I shvati da ce tako imati lepsu i bolju, srecniju, zadovoljniju zenu koja ce ga jos vise paziti i postovati.

Da li su ove zelje previse utopisticke ili postoji neka mrva nade da ipak vecina porodica bude ZAJEDNICKA i da vecina dece bude ZAJEDNICKA i da imaju mame i tate, koji pre svega, njih vole i na njih misle, a tek onda na sebe?

Advertisements

4 comments on “Ocevi i tate

  1. veshtichanstvena kaže:

    Volela bih….Eh svi dobro znamo da je stvarnost cesto daleko od onoga sto bismo voleli…
    Muskarci su sazdani drugacije od zena i to je fakt.Ova konstatacija ne ide niti na stetu niti u korist jednih ili drugih.
    Jednostavno je to jedna od istina kao postojanje Sunca i Meseca.
    Kada prihvatimo ove razlike kao prirodne,zivot nam postaje mnogo manje bolan,jer nema hamletovskih dilema,nema mucenja sebe pitanjima…Uh,bas sam se raspisala.)))

    • Plava Baklava kaže:

      Da, sve je to tako, ako se ne dodje do tacke da tog drugacijeg muskarca treba, u bukvalnom smislu, PREZIVETI i sacuvati dete 😦 Nadam se da ce moj sin, ipak, pre svega, umeti da bude TATA 🙂

  2. Charolija kaže:

    „Šta će da mi ostane kao uspomena na tatu. Sećaću se…“, napisala sam post u ime svoje ćerke, koja odrasta uz mamu i (drugog tatu), dok je otac ni ove godine nije pozvao da joj čestita polazak u četvrti razred.

    Tata moje dece zaslužuje tu titulu sa velikim T. 😀

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s