Selo moje malo…….

……. volim te ja. I ne znam ima li to veze s karakterom, godinama ili necim trecim. Volim sto idem stazama svog detinjstva i njima vodim Baklavce. Volim kad sretnem postara i procaskamo na sred ulice. Volim kad mi mase trafikant i vice da mi je sacuvao neki DVD za dete. I kad mi apotekarka kaze: eeee, cao, kako si. I kad me kroz izlog pokretom ruke doziva zena iz mesare, jer su dobili teletinu.

Nastavite sa čitanjem

Da li sam normalna

Ma nekad se pitam da li sam bar malo normalna. Veje ovde 4 dana bez prestanka i bez naznaka da ce ikad stati.  Zamrzava neki andrak na tramvajima, samo metro uredno radi (srecom, nesto u ovoj halabuci nema samoubica), na zilion mesta po gradu kolone ljudi koji odose pesaka, zatrpani automobili, a ja srecna. Strah me, lepo, spucace me neko zbog tog keza koji mi ne silazi s lica.

Nastavite sa čitanjem

Zimske radosti

Sa tihom zaviscu sam gledala slike iz Beograda, pre par nedelja, kad je snega tamo bilo oho-ho. Kod nas, paradoksalno, po neka pahulja, malo se zabeli i – corak. Dete tuguje, kakva je to zima. Ko ce sad da mu objasnjava cari globalnog otopljavanja. Sanke lezale zaboravljenje, malo zardjale, setale se samo fancy cizmice, one za sneg dremale bez upotrebe.

Nastavite sa čitanjem

Ma, nek´ nam je srecna ……..

Volim ove praznike s kraja stare i pocetka nove godine. Ususkamo se kod kuce, uz miris cimeta, vanile, iglica i smole sa jelke. Lampice trepere na sve strane, izlezavamo se satima tek onako i – srecni smo.

S kraja godine nam se puno toga izdesavalo, vaznog za nas,  ali ne dovoljno bitnog da bih vas gusila 🙂 Najvaznije od svega je da se nasa mala porodica prosirila za jednu grudvu ljubavi, za jedan pahuljasti osmeh, za jedan veseli pseci repic i vlaznu njuskicu. Moje Baklavce je jedno jutro zapocelo recima:

Nastavite sa čitanjem