Vremeplov

Ne stizem ovih dana i nedelja nista. Poslovno najtezi period u godini i svaki put tako, pa ko prezivi – pricace 🙂 I tako cekaju u zapecku utisci sa sneznih padina i jos kojesta. Samo sam, eto, blog presvukla iz zimskog ruha, a ostalo – kad guzva prodje 🙂

Nego mi neko ukljucio vremeplov. Jedan mail i jedan telefonski poziv i pocinju da se preplicu proslost i sadasnjost, a ja zbunjeno gledam. Iz senke izranjaju neki dragi, skoro zaboravljeni ljudi.

Ne zalim se ja, smeskam se ovih dana od osecaja neke dragosti, od neke topline koja me preplavi na recenicu „istu tu sliku gledam, i ja je jos uvek imam“. Samo se pitam, da nece ovo cudo da se pokvari, pa da sve to nestane. Ima li nacina nekako da ga blokiram, zaglavim, zablesavim pa neka sljaka par narednih decenija, ne mora duze 🙂