Kad se roditelji rastaju ……

Juce smo proveli veci deo dana na aerodromu, gde je bio izorganizovan program za klince. Gomile igracaka, kreativnih radionica – divota 🙂 . Dok su se Baklavce i drugar kog smo poveli udubljivali u Lego-kreacije, bazala sam medju ljudima, fotografisala, raznezivala se.

To su one klasicne slike, kad porodica puna ljubavi izadje sa svojim potomkom nekud, gde treba da mu bude lepo. Pa sede s njim na podu aerodromskog hola, redjaju kockice, rezbare bundeve, djuskaju, mama slika tatu, tata slika mamu, svi se ljube. Nastavite sa čitanjem

Pogled

Gledam tebe i vidim sebe. Ne vidim ti lik, vidim samo zvezdani trag tvoje misli, tvoje ruke vodjene svetloscu u dusi. Obrisi tvog osmeha se naslucuju u vecnosti i cine me lakom, bezrazlozno srecnom, iako se ne znamo. Tvoj sjaj stigao je do mog oblacnog jesenjeg jutra, da ga razigra u milion boja, dok se ti budis negde tamo, iskrom u oku palis milione razigranih plamicaka radosti i sveopste ljubavi, i pogledom bez pogleda pratis kako odlaze u proslost, buducnost, s druge strane ogledala.

Hvala ti na ovom divnom jutru, draga neznana prijateljice 🙂

                                                                                      foto: P.B.

Sta je hrabrost

Hrabrost je reci voljenoj osobi, posle decenije i po zajednickog zivota: „Idi, pronadji ponovo sebe, saznaj sta zelis, pa mi javi“. 

Hrabrost je saznati da u tih deceniju i po niste bili jedini u njegovom zivotu (tacnije receno krevetu),  ipak verovati da jeste u njegovom srcu i ne reci mu, ne pokazati nista.

Hrabrost je pruziti mu ruke kad zamoli za oprostaj i obecati i sebi i njemu da cete  graditi poverenje iznova, u ime neke prosle, po svoj prilici  i sadasnje a mozda i buduce ljubavi.

 

                                                                                    Autor kolaza: Plava Baklava 🙂

Jezikotvorac

– Mama, kad popravlja cika zuba zub, da li daje zubosteziju?

– Mislis: anesteziju?

– Ma, ne, zubosteziju, da uspava zub, da ne boli.

– Ne postoji rec: zubostezija.

– Slusaj, mama, mozda nije postojala, ali sad postoji. Cim sam je ja izgovorio, ona je prosto pocela da postoji.

I koju argumentaciju tu upotrebiti? 🙂