Jos jedan dan

Nebo je poleglo po asfaltu kao umorni starac posle nedeljnog rucka. Stojim pred salterom i pitam se da li je neophodno na svakom koraku spoznati vecnost. Alava gospodja s druge strane flekavog stakla resila je da mi pozdere dobar deo zivaca i danasnjeg dana. Uzalud. Ne zna ona na koga se namerila. Kruni mi se ovo jutro pod nemirnim prstima. Krisom ih liznem, kao da su umazani od cokolade. Gorko je. Razmisljam, ciji li sam to zivot posle svitanja dodirnula, koji ostavi ovaj cemerni trag. Ne dodirujte nikada tudje zivote posle svitanja. Noc odnese caroliju koja vas cuva od tudjih tuga i losih sudbina.

Iskoracila sam jutros kroz grad sarenim korakom. Malo je ljudi koji su u ovaj dan obukli prolecni osmeh. Vecina ih seta svoje gole izranavljene duse, izlozene pod krhkim plastom praznog pogleda i stisnutih usana.

Stojimo na tramvajskoj stanici.

–         Cekaj, imas nesto na glavi.

Kida nemilosrdno nezne latice, koje je prolece jutros prosulo po mojoj kosi.

–         Eeeeeee, sad je dobro.

Samozadovoljan osmeh i zlatan zub. Ne, nema zlatnog zuba, to se ja salim malo. Ali, lepo, kao da ga vidim. Smejem se, onako, bas, od vrhova noznih prstiju. Ne, nista nije dobro, ali kome ja to da objasnjavam. Stajem na svenule latice. Zatvaram oci na tren, da ih poslednji put pomilujem, makar stopalima i zamolim za oprostaj. Pece me njihovo razumevanje kroz djonove cipela. Malo, sasvim malo sam i ja jutros umrla sa njima. Ali, srecom, nije mi prvi put, pa znam sta mi je ciniti.

–         Ako bi mogao da mi posaljes tog tvog keramicara, bilo bi super.

–         Ma, hooooocuuuu, samo ne stizem, nemam vremena.

–         Da, da, razumem ….

Ljubimo se u obraze, uvezbalo  se to za ovih milion godina istih dijaloga.

–         Hajde, mala, cuvaj se! I ljubi ono tvoje dete.

–         Aha, vazi. Cenim, zenice se za jedno 20-25 godina. Mozda i stignes do tad da svratis da ga poljubis licno.

Smejemo se. Odlazi uobicajenim uzurbanim korakom. Ja izvlacim iz levog dzepa svoj korak sareni i smesim se suncu. Spustam pogled i uranjam u dva plava mora, koja me radoznalo merkaju. Prstic skoncentrisano kopa po nosu, nalazi blago, brzo ga gura u usta, oblizuje se, samo sto brze, da ne vidi majka.

–         Prijatno.

Namigujem mu. Ulazim u tramvaj, ne gledajuci broj. Nije ni vazan, jer svaki me vozi, sasvim pouzdano, u jos jedan lagano smoren dan.

Advertisements
This entry was posted in Zbrlj.

10 comments on “Jos jedan dan

  1. shunjalica kaže:

    Baklavče, sve češće me razumevanje nerazumevanja ostavlja bez daha i teksta, međutim i sama sam od onih nerazumno razumnih, kad rešim da se nasmešim danu, dan i ne mora da bude dobronameran prema meni, dovoljno je što je osvanuo da nastavi gde su draga lice stala… 🙂

    p.s. ne znam kako si učinila da slika kopanja dečijeg nosa i onog dela posle me ne naježi, ali uspela si.. 🙂

  2. Plava Baklava kaže:

    Sunjo, sunjo, nasmeja me 🙂

    Dani su dar. Kakvi god bili. Utesno je sto posle losih dodju i dobri, pa mu u proseku dodje – svejedno kakav je bas ovaj 🙂

    • shunjalica kaže:

      s obzirom da sam kasno legla sinoć i da sam budna od sabajle rekla bih da sam vrlo uspešna danas, izazivam osmehe na sve strane, što svojim zapažanjima, što svojim promašajima… 😀

  3. Plava Baklava kaže:

    Eh, imam i ja taj uvezbani, marketinski, egzistencijalni, koji potpada pod „socijalnu inteligenciju“ (tako kazu).

    Ali, ono zbog cega vredi zakoraciti u svaki dan je sansa da cemo bas u njemu sresti taj jedan, extra vredan 🙂 🙂 🙂 .

    • shunjalica kaže:

      haha, ma i markentiški greju, koliko-toliko… ovi kao zubato sunce, vidiš ih, ali ništa ne osetiš… 🙂
      zbog onog posebnog vredi i ugasiti dan, a ne samo iskoračiti u njega.. 🙂
      odjavljujem se iz zahladelih krajeva… 😀

  4. dollybel kaže:

    pokušavam da lude dane, s ranog jutra, osmjehom navaram i pretvorim ih u normalne, ali mi nekako ne uspijeva. Stalno se spotičem o svoje noge, pa mi onaj uvježbani osmjeh u ugledalu liči na bolnu grimasu.
    No, sniježi kod mene, cijeli dan.
    voljela bih da mi je dostupan tvoj e-mail.
    Željela bih da ti napišem pisamce.
    Tebi uz moj komentar ostaje moja adresal, pa ukoliko želiš moje pisamce, javi mi se.
    hvala;)

    • Plava Baklava kaže:

      Cuj, necu da predlazem taktiku iz pepeljuge (onu sto isproba sestra s velikim nogama 🙂 ) . Za bolan osmeh – veliki zagrljaj. Bolje sneg nego kisa, meksi je i pahulje lepse miluju lice 🙂 .

      Poslala ti 🙂 . Raduje me da te opet vidim 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s