Upside-down

ili: ugao gledanja

Nastavite sa čitanjem

Advertisements

Kud cu, sta cu – da okrenem list

I sta sad? Sedim i sizim od svih sebe koje se posvadjase danas bez pardona. Kao da mi je malo kojestarija u glavi, samo mi je jos njihova frka trebala. Gde je problem? Nesto dojadilo  onoj brzoj, prakticnoj, racionalnoj i sarkasticnoj da leti prikacena na onu drugu  sto se odaziva na „blesa koja gleda u nebesa“. Kao kad se prejedete cokolade i onda vam se i od mirisa tu i tamo slosi, iako je secanje na nju slatko, tako milo i drago, ali prosto overdozirano.

Nastavite sa čitanjem

Do zalaska sunca

Stajala je jednom nogom u camcu a druga je podrhtavala od zelje da se snazno odgurne od drvenog polutrulog mola.  Svaki misic je bio zategnut i spreman za snazni pokret, skok, odlazak, kliz niz reku.

– Stani, stani, reka je opasna. I u camcu je rupa.

Vikao je sa pocetka mola. Smejala se. Smehom bez emocija. Malopre je preletela po trulim daskama, klizavim od kise. Nije osecala iverje koje se zabadalo u bose tabane. Osecala je samo stegnuta pluca, kao da joj je neko stavio kesu na glavu i davio je u kofi blatnjave vode. Vazduha. Vazduha. Vapio je mrak koji se sirio. Nastavite sa čitanjem

IVA

                                                           Subota, 13. novembar 1992.

Jutro me podseca na vrbe.

One nikako da se probude

i razgranaju svoje zalosno telo.

Spavaju obucene.

Cekaju vreme

da ih razgoliti.

Nastavite sa čitanjem