Noc kad je D1 plesala

D1. Ne secam se da li se taj put i tada tako zvao. Ne umem vise ni godinu da lociram na iskrivljenoj vremenskoj osi. Jednog jutra,  u 06:00, toga se jasno secam, spakovali smo se u belog keca i krenuli. Mozda je bilo leto, verovatno jeste jer pamtim i neke tople noci. Nas tri i on – jedan, niciji, svaciji. Od samog starta smo se zezali ko ce kome ugadjati, raspored snaga nije bio u ravnotezi. Na kraju smo jedni druge toliko razmazili da je povratak u realnost bio prilicno bolan i tezak.

Nismo isli bas pravolinijski do D1. Bila je i medjustanica kod nekih meni jako dragih i bliskih ljudi. Docekali su nas otvorenog narucja. Izneli venac domacih kobasica i srce na dlanu. Bili zalosni sto smo samo u prolazu. Dugo smo se svi grlili i ja sam obecavala da cu uskoro opet doci.

Moralo je biti leto. Do zamka Lednice smo stigli kasno poslepodne. Sve osim parka je bilo vec zatvoreno.Bazali smo uredjenim stazama i skupljali odlucnost da krenemo dalje, ka Pragu. Nismo zurili nikuda, teglili smo se kao pregrejan asfalt. Niko nas nije ocekivao, svi zainteresovani bili su tu, na palubi belog keca.

Na nekih pedesetak kilometara od grada sve staje. I vazduh stoji (eto, zaista je bilo leto, nemoj da bi me neko slucajno namerno demantovao). Nemam pojma da li je u to vreme iko u kolima imao klimu, ali s ove vremenske distance cenim da nije tad bila ni u nagovestaju. I jos se secam da su se slusali The Platers. Vrtela nam se kaseta po milioniti put, dok je D1 necujno pokrivala noc, kao vlazna krpa tek ispecenu pitu. Otvaramo vrata, postaje kec tesan za dah i note. Nemam pojma cemu, ali znam da smo se svih tih dana stalno smejali. Nekako valjda, zato sto smo se zavoleli i voleli i voleli. Ko zna ko je poceo prvi, ali se asfalt postepeno razigravao pod nasim nogama, muzika je jacala. Vise nismo bili dovoljni sami sebi. Razigravali smo redom zbunjene slucajne namernike, koji su ostali da vise u guzvi kao i mi. D1 je te noci plesala. Zanimljivo je da nas niko nije odbio. Zanimljivo je da s mnogima nismo ni isti jezik govorili. Ili jesmo? Koliko zajednickih jezika medju ljudima postoji?

– jezik ljubavi (taj je valjda jasan)

– jezik mrznje (ili druge, one tamne, strane Meseca)

– jezik muzike (izveden iz jezika ljubavi rekla bih)

– jezik cutanja (u retkim trenucima u zivotu izveden iz jezika ljubavi, kasnije mahom iz ne-ljubavi, omiljena upotreba: vaspitna)

Bilo je to sasvim dovoljno da se sporazumemo i svi zajedno plesemo medju automobilima na D1, dok su nam zbunjene zvezde aplaudirale. Danas smo rasuti po svetu, ima nas i nema nas. Obecavamo da cemo se opet sresti. Ne znam hoce li se zaista i desiti. Kako god, otisci nasih mladih ludila i nemirnih stopala utisnuti su u asfalt na domak ovog grada. Njih ne moze vise nista izbrisati.

Slusajte vas troje, ma gde sad bili. Krilate pegaze s mirisima nekih ludih noci danas cu vam slati, i bas me briga hoce li vas buditi iz sna. Nedostajete.  Makar za jos jednu takvu noc .  Eto, ljubim vas ja. Bas.

Advertisements

25 comments on “Noc kad je D1 plesala

  1. zelenavrata kaže:

    I lepo i bolno i jebi ga..sve sam vas dozivela i prozivela.
    Nema vise ali ima secanja, koja su jedina nepormenjiva kod svih nas, jer su deo nas i time i bogatstvo.
    I neka si ima rekla i neka ih budis, evo i ja ci s tobom! 🙂

    • Plava Baklava kaže:

      Zelence, toliko je lepo da uopste nije bolno. Bili su to predivni dani. Kako je bilo na D1 tako nam je bilo na svakom koraku. Razigravali smo tada ovaj grad gde god da smo dosli. Danas smo sigurno svi drugaciji. Ali ja imam nas iz tih dana tog leta i presrecna sam zbog toga 🙂 . E neka smo ih budile zajedno, valjda je uspesno doprla ova galama bar do jednog od njih 🙂 .

    • cakulanje kaže:

      Čekajte i mene! Možda će se dalje čuti 😆

  2. cakulanje kaže:

    Ja baš htedoh reći da se radi o lepim sećanjima, a ti me preduhitrila :mrgreen: 😀

    • Plava Baklava kaže:

      Brzo potezem 🙂 . Moze sad jedna jutarnja kafa 🙂 ?

      Shvatam poslednjih nedelja da sam bas bogato bice. Imam divno dete, zivot koji moze da se zivi, sjajne uspomene, punu sebe ljubavi i dovoljno pameti da svakog trena osecam neizmernu zahvalnost za sve te darove 🙂 .

      • zelenavrata kaže:

        Mislim ko ustaje u 4 o klok, sta je s vas dve? 😯

      • cakulanje kaže:

        Izvoli ,sad sam je ja pripremila 🙂 A gde si ti?

        Jesi bogata, itekako! O sebi mislim isto, ili slično. Postoji još i san i sloboda upravljanja istim, bez obzira što ‘upadnem(o) u vodu, pokvasim(o) se, jer to je samo voda’ 🙂

        Da li sam bar otprilike parafrazirala tvoj zaključak? Žao mi je što si povukla taj tekst. Volim takve koji me podstiču na razmišljanje.

        • Plava Baklava kaže:

          Aaaaaaa, soknula si me totalno. Znas da nisam ni pomislila na tu varijantu – greska u koracima. Ali, videla si – nedovrseno je, nije mu jos pravi trenutak. Objava je bila greskom, zato sam ga i skolnila 🙂 . Definitivno nacrte pisem sad u Wordu 🙂 🙂 :-). A, znas sve: ko se vode boji jos 🙂 . Kisssssssss

          PS: Neki su mi extra-ultra turbulentni dani, pa se redjaju neplanski izostanci.

  3. shunjalica kaže:

    poslednjim komentarom na koji sam ti odgovorila pokrenula si gomilu uspomena, možda to nisi bila ti, možda je to bio Prag kroz tebe, ali pamtim jednu noć u kojoj se plesalo i igralo bezbrižno, kad su kola već uveliko imala klimu… 🙂

    zato hajde da ih buuuudiiiiimooooo kroz sve noteeeeeeeeeeee!! 🙂

    • Plava Baklava kaže:

      Budim njih i jos neke od te noci, kad ispisah secanja 🙂 🙂 🙂 . Ma bice plesa opet, dok je nas 🙂 . Zgodna mesta za mala nocna ludila se uvek nadju 🙂 .

  4. zelenavrata kaže:

    gde mi ode kometar? 😯

  5. dollybel kaže:

    poželim, ponekad, da vratim te trenutke makar korz priču, sjećanje, ali to se, po mene, uvijek završi nekako poluplačno
    ono što je bilo teško je vratiti
    možda su to bili bolji dani
    il smo bolji bili mi

    u ime starih dana
    jedna koju uvijek otplačem
    ako dozvoljavaš
    ide Đole
    i Sevdalinka

    • Plava Baklava kaže:

      Muzika je kod mene uvek dozvoljena. A i plakanje, ako je neizbezno 🙂 .

      Ne bih ja nista vracala. To prosto pripada tom vremenu, danas smo neki drugi. Nije mi tuzno. Raduju me takve uspomene. I sama sam iznenadjena koliko ih ima. Mladi smo bili, puni ideala, iluzija o mnogo cemu, ali i ovo sada ima svoju lepotu. I lepo mi je kad shvatim da neke delice sebe nisam izgubila, bez obzira na sve.

  6. sarah kaže:

    … a od mene:

  7. sarah kaže:

    video gore je greska, na ovaj sam mislila 😆 😉

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s