Bajka zbunjenog putnika – deo peti: San u snu

Večeri su imale draž Hiljadu i jedne noći, sasvim bez greške. Lepljive kao sirup za arapske kolače, slivale su se u tonove orijentalne muzike. Razlika izmedju života devojke i života žene bila je beskrajna u njihovom svetu. Na podijumu kod bazena, plesale su utegnute u tesne košuljice i suknje do ivice kolena. Iako su plesale izazovno svakim delićem tela, niko u tome nije video erotiku niti trunku nepristojnosti. A sutradan, sutradan kad bi postale udate žene, duge nemirne kose prekrile bi zategnute marame, tesnu odeću koja opcrtava linije tela zamenjivale bi haljine nalik na vreće. Sve ostalo postojalo je možda samo još iza visokog zida, rezervisano za njega, koji je imao dovoljno zlata, da može da je isprosi.

Nastavite sa čitanjem

Advertisements

Bajka zbunjenog putnika – deo četvrti: Iznenadjenje

Do tog leta ni slutila nisam kako može biti zgodno nositi kožu ovu, belu. Setim se toga svaki put kad bih da je menjam, da predjem u neku drugu :-).

Dovoljno je bilo dan-dva da se sasvim odomaćimo u našem hotelu. Vreme je bilo razigrano kao talasi Sredozemnog mora. Opojni mirisi su nas saplitali na svakom koraku. Sva čula su uživala. Ne pamtim da sam ikad jela tako ukusne vruskave i istovremeno meke sveže pečene hlebčiće. Samo smo s kafom imali malko problem, dok nismo naučile da naručujemo evropsku umesto arapske.

Aleksandrija se kao srebrna nit protezala izmedju jezera i mora, odišući nekim mirom koji Kairo nema ni u naznakama. Objasnili su nam da ipak nije uputno da se vozimo gradskim prevozom, i da se s taxistima treba cenjkati. Kakvo iskušenje za mene, koja se prema cenama uvek odnosila kao prema nesalomljivim tvrdjavama :-).

Nastavite sa čitanjem

Tragovi prošlosti

Mislio je… ako mi ukrade radost iz očiju

da će njemu doneti sreću.

                                                                   Mislio je

Mislio je ako mi srce zalije bolom

da će življi biti

                                                                   Mislio je

Ako mi jutra otruje strahom

da ću odustati od života i nade

                                                                   Mislio je

Mislio je ako isplačem more suza

da ću se bojati kiše

                                                                   Mislio je

Mislio je ako mi uzme nadu

da neću više pružati ruke ka nebu

                                                                   Mislio je

Kao da me nije ni malo znao,

a biće da nije

                                                                   Jer da jeste znao bi

                                                                   da se iz suze cvet radja

 Jer da jeste znao bi

da se bol ljubavlju od mržnje brani

                                                                   Jer da jeste ne bi zaboravio

                                                                   da pogled moj živi uvek kad voli

Jer da jeste … dosetio bi se

da će zla vatra spržiti prste što je pale

                                                                   Jer da jeste ne bi potcenio

                                                                   snagu ruku ma kako bile male.

Jer da jeste …. drugim bi išao putem.