Kako nastaju čarolije

Šetam golog pupka po beloj travi magnovenja, da bi jutro u njemu moglo da probudi drhtaj noći.

Ljudi nam ne dolaze u život samo zvučnim korakom. Nekad im put popločaju svilene reči.

Obuvam na levu nogu cipelu za pesmu kaldrme i bušim rupe za vrhove prstiju, da ima nemir njihov kuda da poleti. Desna noga ostaje ušuškana u čipkane snove,  da se trag ka tebi ne izgubi.

Čaroliju je lako stvoriti, teško naći a najteže sačuvati od razmadjijanja.

Fotografišem te dlanom izmedju dve večnosti i sakrivam tvoj lik u najmanju brazdicu ispod malog prsta, jer tu ga ne mogu naći vetrovi ni kerovi ni ostale pošasti, koje ne znaju put do nestvarnog.

Sve si i nisi jer biti moraš.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s