Odraz u vremenu

U tvom sam vremenu

ja samo pahulja,

lakša od trena,

kratkotrajnija od zamaha

krila kolibrija.

 

U tvom sam vremenu

skoro pa ništa,

trun prašine vetrovima nošena,

kapima kiše skamenjena,

dugom po večnosti razlivena.

 

Da li sam ikada počela da postojim,

ili me samo iluzija igrom zavarala?

 

U tvom sam vremenu

sve – za sebe,

jer činiš da – jesam

odraz na nebu večnosti.

 Plava Baklava 🙂

 

Korak u dan

Smiraj noći me uvek iznenadi. Ne stignem lako korak u dan da prebacim, te onda vreme naruži brazda borbe sa senkom, zgusnuta kao stari nezalečeni ožiljak.

Senkom sopstvenom. Tudje senke pažljivo zaobilazim. .

Rumen jutra istakne još više njene drhtave obrise u predgradjima duše. Slikam injem po snenim kapcima uspavanku za sutra, u grčevitom pokušaju da ga odložim , dok ne osedlam trenutak koji upravo udišem.  Punim plućima.