Prolećna inspiracija :-)

Advertisements

Rukavica prihvaćena – izazov na izazov :-)

Dakle, Tangolina me stavi na grdne muke, a ne ide da ne prihvatim izazov :-). Pošto sam vrlo kratka s vremenom u ovo doba godine, biću sažeta i neinspirativna, cenim, ali šta je – tu je (eeeee, al´za malo) :-).

PRAVILA su sledeća:
■Morate odgovoriti na 11 pitanja vašeg izazivača i postaviti novih 11 pitanja
■Morate izabrati 11 ljudi i obavestiti ih da ste ih izazvali
■Ne možete izazvati osobu koja je vas izazvala

I sad koju da kažem:

1. Koje ti je omiljeno jelo?

Lakše je reći koje nije. Meni sve omiljenosti toliko zavise od faze, raspoloženja, mesta gde se nalazim, atmosfere, da sam baš na mukama kad me neko ovo priupita. U svakom slučaju, ajvar mi se uvek i sa svime slaže, nikad dovoljno da ga nabavim :-).  Tzatziki mogu da jedem u svako doba dana i noći. Ribu, posebno butterfish, i morske plodove uopšte. Mada ću rado preseći i nekom gurmanskom pljeskom, da me želja mine :-).  Sveže voćke u neograničenim količinima, posebno jagode – za doručak na primer. Od Francuza bih importovala one njihove fenomenalne terine i čokoladni mus. I bolje da ne nabrajam dalje, da mi ne pozli :-).
2. Koja pesma ti je najdraža?

Eto, opet problem. Kada najdraža? Sad? Jutros? Juče? U podne? Evo, danas sam bila opet u nekom raspoloženju da me drže instrumentali i to neki što vuku etno-obojenost. Ali, postoji ipak jedna, sad se setih, posebna mi je od najranije mladosti. pa gde god, kad god i šta god – uvek se rastočim sasvim na „Zajdi-zajdi“.  Uuuuuuuuuuuuhhhhh …

3. Kada si bio/bila dete, kako si zamišljala ove svoje godine?

Huh, nisam ih zamišljala, mnogo su bile daleke 🙂 🙂 🙂 Ali, malo kasnije nekako ovako: troje već podrasle dece, neko možda i nešto odraslije, pa možda već i prvi unučići, a ja puna elana (želela sam da budem mlada mama, da bih bila baš mlada baka), skitaram s njima i s onim u čijem dlanu bi moj dlan bio kod kuće … no, dobro … život je pun iznenadjenja :-).
4. Da li umeš da plešeš?

Razne neke stvari, neke malo više, neke malo manje, a najbolje po auto putu isl, ako se to računa :-).
5. Imaš li omiljenu boju?

Hahahahahahahaha, sve su mi omiljene!!!! Ako je suditi po odeći: crvena, plava, roze, ljubičasta, narandžasta, bela. Medjutim, u svetu oko mene i na meni, crvena dominira a plava mi je u u duši :-).
6. Voliš li da čitaš i koja ti je omiljena knjiga?

Volim da čitam. A tek što volim da ih slušam! S knjigama kao sa muzikom, zavisi od faze života. Medjutim, imam jednu amajliju za život, koja me je skrivena na dnu jednog kofera s divnom posvetom pratila u svet: „Mali princ“

7. Šta smatraš svojim najvećim uspehom?

A-haaaaaa, ovo je opasno pitanjce baš :-).  Ipak, ovako: to što sam smogla snage za jedan oproštaj neslućenih razmera. To je celom mom životu dalo jednu drugu perspektivu.

8. Postoji li osoba koja je uvek tu za tebe?

Šta znam, i da i ne.  Čisto pragmatično gledano, da, naravno, par njih. Medjutim,  realno, važno je da sam ja tu uvek za sebe, jer ima momenata u životu kad niko ne može da nas razume tako da bi nam to zaista bilo dovoljno. Tada je jako važno da zaista imamo sebe, i zbog nas samih i zbog svih onih koji nas vole i pokušavaju da budu tu.
9. Koju ljudsku osobinu smatraš najvrednijom?

Ljudskost. A šta to sve znači? Na prvom mestu – sposobnost voljenja, onu zdravu koja maksimalno isključuje ego i sva je sazdana od nežnosti, lepe namere i brda ostalih vilinskih sitnica.

10. Koja tvoja osobina te najviše opisuje?

🙂 🙂 🙂 Da se sad malo gledam očima drugih. Brza. Ima jedan što mi opet skoro reče: „Pa nisam ja ni rekao da si ti normalna“ :-).  Eeeee, šta sve pod taj šešir staje 🙂

11. Ako bi mogao/la da otputuješ, gde bi voleo/la da odeš?

Ijao, pa svuda – naravno 🙂  Ostaje pitanje: da odem pa da se vratim ili da odem i ostanem :-).  Ako je ovo prvo,  onda: u Francusku uvek svuda, bilo kuda, a u medjuvremenu Tajland, po mogućstvu na par meseci barem, Kašmir, da vidim šareni sneg svih duginih boja, u potrazi za polarnom svetlošću daleko na sever i to u vreme snega, sve do polarnog kruga i Deda Mraza, i svuda gde plavo more umiva peščane plaže :-).  Ako je do selidbe, nekud u Provansu, da gajim lavandu, igram balote, pijuckam vino i dok mi je fino učim da kotrljam R, pa malo na obalu Atlantika, u podnožje nekog svetionika, a preda mnom beskraj mora i peska :-). Dosta?

Da te pitam pitanje:

1. Koja ti je najvažnija ostvarena želja?

2. Šta radiš kad se nadješ zarobljen/a u neplaniranom čekanju?

3. Šta najviše ceniš kod drugih?

4. Čemu posvećuješ najviše pažnje u svojoj svakodnevici?

5. Šta radiš sa starim knjigama, CD-ovima, DVD-ovima koji ti više nisu inspirativni?

6. Koliko ti je blogovanje uticalo na kvalitet života?

7. S kojim muzičkim instrumentom bi se uporedio/la?

8. Koji ti je omiljeni napitak?

9. Smatraš li nešto u svojim navikama porokom?

10. Možeš li da provedeš 15 dana bez neta?

11. Da li se promenio motiv blogovanja u odnosu na onaj početni impuls?

Izazivam i radoznalo pratim:

1. TatjanaMB

2. Dusweet

3. Buki Blog

4. Milina

5. Nedodjija

6. Labilna

7. Shunjalica

Eeee, od koga je – dosta je, pa da neko i ostalima ostane :-).

Sve se steklo :-)

… a nadjeno zahvaljujući jednoj milini :-).  Milinice – hvala na svim inspiracijama koje budiš u meni :-).

PS: Deda Mraze, ako ne znaš šta bi mi poklonio ove godine, utefteriši ovu knjigu, molim te :-).

 

PS na PS: Dakle, neverovatno je kako se divne stvari mogu desiti u jednom danu :-).   Deda Mraze, ovime te obaveštavam da ne moraš da se trudiš, „Ne znam šta mi bi“  izgleda kreće ka meni.  Divna, divna, divna, draga forumska prijateljica mi je dodatno osunčala ovaj dan porukicom da mi šalje knjigu. Srećna sam do neba i nazad, eto tako – baš 🙂 🙂 🙂

Eho

Iz cista mira, uz dorucak i crtani film, oduze mi sinak moj dah u trenu:

– Mama, da li covek ima pravo da uzme sebi zivot? Ne boj se, ne planiram ja tako nesto da uradim, ali zelim da znam.

Jedan od onih trenutaka kad se srce zaledi, a suza neisplakana odcrpi snagu iz tela. Seli smo u nase ljuljaske i pricali o Bogu, ljubavi, sreci, tuzi i teskocama koje nas nekad presretnu. O bogatstvu koje se zove „zivot“ i o tome kako ga dosta ljudi malo ceni.

Nije meni sto me pita. Svasta deci pada na pamet kako rastu, i dobro je dok pita, znam ja. Meni je sto je to tema koju vrtim po glavi vec nekoliko dana. malo podstaknuta knjigom, koja upravo jednom takvom odlukom pocinje, malo nekim blogovima, a ponajvise jednim forumom na koji sam slucajno naletela.

Nastavite sa čitanjem