Čuj …

Čuj, ne raduj se previše mojoj boli,

Navikla sam ja da je grlim.

Moja je te je se ne bojim.

Stari smo znanci.

No je tuga što oko tvoje

Ljudskost više ne poznaje.

Možda je nikad znalo nije.

Samo ja bejah za istinu slepa

I lakoverna u ludoj nadi

Da dušu svako disanje krije.

Sasvim je svejedno,

Ubiti me možeš,

Skoro da ne marim

Jer davno već živim

Svaki dan kao da je zadnji,

Zahvalna za sjaj u oku

Koji sretnem u njemu.

Čuj, ne raduj se strahu mom,

Skinuh ga pre mnogih dana

Neudobno je bio ruho

Za ljubavna grljenja.

Ne preti strahom zato.

Ja nemam drugog puta.

Ni neprijatelja nemam.

I taj mrak što sobom nosiš

Samo je platno za boje

Mojih dana, da ih više volim.

Jer sutra ih možda neće biti.

Postoje životi koji ne plaču

Ni kad gasnu,

pošto su se shvatili i živeli

I neminovnost razumeju.

I znaš li, tada bih bila konačno

Daleko, sasvim daleko, slobodna,

Zauvek tebi nedostižna.

Koga ćeš tada da mrziš?

Kome ćeš tada korak da pratiš

I blatiš i da ga krivíš

Oooo, jaaaaaado!

Oproštaj za tebe molim.

A ja ti oprostih davno,

Još onda kad sam zbogom rekla.

Raj ne osvoji oružje teško

No svila duše ka njemu plovi.

Stoga sam i ovog jutra ljubav ogrnula

I svitanje čekam mirna

Jer neminovnosti nisu tu

Da nas plaše,

Neminovnost je život sam po sebi.

Sena si u zlu zarobljena,

A sene treba prekoračiti,

Pa makar i sopstvenim nestajanjem.

 Plava Baklava

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s