Pro seba, pro svoji duši

– Ja mislim, tak život brzo prošel. Deca, vnuci. A si mislim: što hoće moje duše …

Odložila je krpe, obrisala ruke i sela da popije kafu koju sam nam skuvala. Razgleda moje najnovije kolaže. Njen dom je daleko, negde u Ukrajini. Tamo: muž, deca, unučići. Kad obriše dlanove i nadlanice o butine, vadi s osmehom slike najdražih, miluje ih pogledom.

– Ja možda imala talent. Crtala puno kao dete. Ali život brz. A sad … 50 imam, kasno je da počnem.

– Ja vidim … vidim da je život hitri … kak plamen ovdi, kak igra … i prodje.

– I sve je prvnja krasne. I sve su niti. Krasiva, krasiva … radost. A pak… ne ostane ništa … kak drvo …

Sa 50+ i telom devojčice, mesecom i suncem u očima ide po tudjim kućama, unosi red i mirise, miluje tudju decu po kosi, jer svoju vidi najviše jednom godišnje. I analizira moje kolaže. Smejemo se, jer odbijam da joj kažem šta sam ja imala na umu. Želim da čujem nju, njenu intuiciju, životno iskustvo, osećaj. Zadivljena sam senzibilnošću s kojom zapaža detalje.  

I razmišljam. Šta znači preći granicu 50. Zašto ljudi to vide kao kraj ili, u najboljem slučaju, početak kraja? Majka moje prijateljice počela je da radi sjajne slike sa 55 . Iskreno rečeno, odjednom mi se otvara nov vidik. Sa 50+ bi mogao da dodje osećaj nove slobode, kao i u bilo kom drugom trenutku kad čovek života postane svestan. Zrelost  daje prava da se iskušaju željeni a odricani gutljaji životnog vina. Ljudi oko mene sve češće nostalgično izgovaraju: pisao sam, slikala sam, pevala sam, crtao sam … Malo je hrabrih koji su svoje ljubavi i talente negovali kroz život. Bilo im je nespojivo s morem obaveza i tzv zrelošću. Neki se odvaže da shvate da si mlad onoliko koliko se takvim osećaš i krenu, konačno krenu putevima svojih ljubavi, dugo gušenih.

Sve mi je jasnije da se to u nemoći onih ostalih, bez hrabrosti, bez snage da otkriju sebe, naziva krizom srednjih godina. Zato što bi bilo normalno odreći se sebe do kraja? Ugasiti plamen želja? Sahraniti se i čekati samo još da i telo odumre?

Do djavola s tim! Plešite, volite, slikajte, ljubite život kao nikad pre! Jer jedan je i u svojoj nezrelosti i mreži pobrkanih teza  predugo ste ga gurali u ćoše, zanemarivali. Prospite konačno boje, promešajte ih bosim stopalima, ostavite otiske na platnu razapetom negde izmedju zvezda. Jedna je prilika kada ste ovo što jeste. Otkrivajte sebe, darujte se samim sebi :-).

I – srećno vam bilo :-).

 

Advertisements

21 comments on “Pro seba, pro svoji duši

  1. bakasenovic kaže:

    …i umrećeš pre smrti… negde sam ovo pročitao

    • Plava Baklava kaže:

      Većina umre pre 30-te 😦 . Kad dočekaju 50 samo to ozvaniče, izgovore glasno. Žalosno, zaista.

      • bakasenovic kaže:

        ima i jedan natpis na jednom od Svetogorskih manastira „ako umreš pre nego umreš,nećeš umreti kada umreš“
        žalosno jeste,a i decu sada uče da je bolje zaraditi za burek i jogurt,dovoljno ti je nego da snevaš,da crtaš da pišeš,kakava vajda od toga…onda ćeš možda u četrdesetim sresti nekog koga ćeš prepoznati,ko će početi da te hrabri da se setiš darova svojih,jer nisi ih dobio slučajno,i onda se čovek obično prepadne,uplaši,nezna šta ga je snašlo,pa čak i tada da tog nekog zagrli kao što neko grli nešto drago godinama zaboravljeno a tek sada u nekom starom ormanu nađeno,čovek se uplaši i pobegne…

        • Plava Baklava kaže:

          Da, da, to je sve pokazatelj toga da se, u stvari, slobode bojimo. Nekad prosto molimo da nam se stave lanci i da onda dalje možemo da ih cimamo i uzvikujemo „želim da sam slobodan“ . Ljudi slobodu poistovećuju sa sasvim pogrešnim idejama i njenim manifestacijama. I zato se trude da dete ukalupe od malena. Ne uče ga da bude srećno, nego da svoju uspešnost u životu meri stečenim materijalnim. Medjutim … medjutim … Onda se jednog dana okrenu i vide pustoš iza sebe, ostanu željni voljenja, radosti, osećaja ledja na ledja i dlan i dah na potiljku, željni čak i snevanja o tome, jer neki se i svojih snova boje.

  2. tangolina kaže:

    Stvarno je žalosno tako dići ruke od sebe i svojih snova, ali mi je strašnije kad vidim da je to uradio neko sa 18…Šta smo propustili sa ovim mladima sada, kada oni već sad ne vide horizont koji žele da preskoče? Sedim i gledam u njih sa nevericom, jer meni je dan i dalje kratak, i dalje imam više snova i želja nego vremena da ih ostvarim i ne stajem…Može biti da i preterujem, ali vreme mi nekako izmiče- tata me je pre neki dan podsetio koliko ću ove godine imati godina 🙂 piii pojma nemam odkud mi toliko! 😀

    • Plava Baklava kaže:

      Znaš kako, mislim da se u mladosti upravo čovek i odrekne sebe, prihvatajući stereotip i harmonogram koji odredjuje kad je čemu vreme, kad si dovoljno mlad a kada prestar za osmeh, ljubav, muziku, ples, hrabrost … Neko se probudi, nekome odgovara da ostane u takvom stanju. U poslednje vreme ljudi masovno upliću u razgovore rečenicu: ostarilo se, a ja se smejem i molim da paze šta pričaju jer ja ne znam šta te reči znače :-). Šta pokušavaju ti što nas upozoravaju na neke tamo godine da nam učine? Da nas stave pod kontrolu, u svoj kalup koji razumeju, dakle da nam ograniče ili čak oduzmu slobodu duha. Eeeee, pa ne dam :-). Neka stari kome se hoće, ja ne planiram :-).

      Mladi su podložniji tim uticajima, jer su nesigurniji, iako se busaju u grudi. I nisu učeni da budu svoji. Učeni su da žive po šablonu, od čega se otimaju ali neiskustvo čini da to rade na pogrešan način. A mi … mi imamo moć da im otvorimo horizont ili stavimo limite.

  3. dollybel kaže:

    strah je čudo kojeg samo volja savladati može

  4. Plava Planeta kaže:

    Odustajanje od samog sebe vodi ravno-dušnosti… ništa gore…

  5. milininsvet kaže:

    pozdrav Baklavo,lako je kad se ima para biti i poletan i hrabar,kad ruke otupe od teskih poslova i onog vecitog dolapa,napred vrance, nemoj stati…. e tu samo jaka volja pomaze…i malo ludosti…

    • Plava Baklava kaže:

      Da, lako je … Zato se te veštine uvežbavaju kad nije lako. I volja jača. Umetnost tada osetiti lepotu življenja je nezamenljiva. A možda baš tad, sasvim ogoljen, lišen čipkica i kićanki život postane istinski vidljiv i dragocen … moje iskustvo bar tako kaže. Postao mi je život tad kao kap rose na dlanu. I taj osećaj traje a sve ostalo se menja.

      Volja se trenira, neguje, zaliva i – raste zajedno sa osmehom :-).

  6. Jebote al sam ja naivan, sve mislim… još sam mlad… ima vremena 🙂

  7. TetkaSaveta kaže:

    Prekrasan tekst, i slažem se potpuno sa tobom, napunila sam u martu 50, ali imam osecaj da imam 25 i orna sam za nova saznanja i kraj je onda kada je suđeno! I zato svaki trenutak proživljavm u potunosti i idem na razna edukovanja kao da sam srednoškolka i živim život! Zato se i osećam mlado! I ovaj blog pišem jer sam u Net školi naučila blogovanje, prošle godine! I divno mi je jer od vas mnogo saznajem i osećam se mlado! Hvala ti na divnim tekstovima 🙂

    • Plava Baklava kaže:

      Stari smo onoliko koliko je stara naša duša. Reče mi jednom neko da ima osećaj da se takav već rodio, potreslo me je jako. Nikad, nikad nije kasno da se otkrije mladost u sebi :-). Iskustvo nam samo pomaže (ako to želimo) da stvari vidimo još malo drugačijim očima.

      Hvala na komentaru i poseti :-).

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s