Slušam a ne čujem

– Dobro jutro.

– Ooooo, dobro jutro! Kako ste? Šta mogu danas da Vam ponudim?

– Ma ne znam ni sama, možda malo voća …

Tako teku jutra naša. Hajd´ do škole, pa na putu kući svratim kod omiljenog piljara, po voćke i povrćke za taj dan. Uz njih pokupim i par milih reči, neki širok osmeh, koju želju lepu. Nema toga kod ovih malih koosookih. Ne kažem to što sam neki rasista, no što je činjenica da oni jedva „dobar dan“ umeju razumljivo da izgovore, a osmeh su im valjda amputirali pri rodjenju, šta li. I tako, nadjoh ja ovog brku, pa svakog jutra nosam tih par tramvajskih stanica koje kilo vitamina.

– Mogu li malo groždja da Vama ponudim? Upravo sam ga dovezao i raspakovao.

– Eeeee, kad je tako, dajte dva velika grozda.

Volim da se sladim ovim genetski modifikovanim, bez semenki. Valjda neće rogovi da mi porastu od modifikacije :-). Baš lepo, uživaću uz brzinsko čitanje noviteta po netu. Ma sve sam se tako radovala, dok ne dodje trenutak vadjenja iz kese. Gledam ja grozd, gleda on mene. Ja u neverici, on postidjen, jadan, očerupan, nekako sasušen. Kao da ga je snašla elementarna nepogoda putem. Neverovatno! Osećam da mi navire ljutina. Ma sve mi vrhovi ušiju bride, dok smišljam šta ću svašta ONOM omiljenom piljaru sutra da kažem.

Pa zar meni tako!!!!! Pa kakva je to svežina groždja, kad zrna nigde nema, no samo sasušene peteljke?!?!?! Kako je mogao da mi kaže … ?! … da mi kaže …?! čekaj malo, a šta je on to meni rekao?

Da li mi je obećao da je groždje sveže? NIJE!

Da li mi je obećao da je slatko? NIJE!

A da je sočno? Ma NIJE ni to!

Da je grozd pun zrna? Jok, batice!

Lepo čovek samo reče: „Sad sam dovezao i raspakovao“. Sve ostalo je Made In by Me u mojoj glavi, po sistemu: što je babi milo, to joj se i snilo. I ko je sad tu meni kriv? Tako je to kad čujemo šta hoćemo a ne što nam je rečeno!

Vratih osmeh na mesto. Bacih očerupan grozd. Pojedoh onaj drugi, solidniji. Sutradan svratih opet kod piljara (što ništa neistinito ne obećava) , kupih samo džakče krompira a novo groždje kod malih kosookih, što opet zaboraviše osmeh i ljubaznost da trebuju.

Iiiiiiiiii – svi zadovoljni. A vi? Kako slušate? A kako čujete?

Foto: P.B.

Advertisements

5 comments on “Slušam a ne čujem

  1. Dragana kaže:

    Kako kad!

  2. tatjana kaže:

    Ma ja samo gledam, i to desetoro ociju otvaram. Na osmehe ne padam – kada pazarim. Al moj muz vecito neki skart donosi s pijace. Njemu stalno nesto podvale. Da li ne slusa dobro ili lose tumaci ono sto mu kazu, ko zna?

  3. oblogovan kaže:

    Ma, uvek čujem ono što hoću, pa se posle gledam sa grozdom kao i ti… 🙂

  4. tanjatg kaže:

    Često čujem i ono što neću, pa muku mučim!

  5. dollybel kaže:

    kako kad, uglavnom čujem ono što kažu…mada…. desi se i da čujem ono što želim.
    U stvari često poželim da sam gluva. Ili da ne mislim ništa.
    Sada želim tebe da zagrlim. Nedostaješ mi, a nemam vremena. Ili sam malo sluđena. Ili sve zajedno.
    doći ću

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s