Tragovi u pesku – Nije svako „sutra“ „malo sutra“

Na letovanje poneti zmaja!!!!!!

PONETIZMAJAPONETIZMAJAPONETIZMAJAPONETIZMAJAPONETIZ

MAJAPONETIZMAJAPONETIZMAJAPONETIZMAJA itd….

Ovoj temi ću se vratiti još u nekom od peščanih tumaranja, ali sad imam nešto sasvim drugo na umu.

Nekog dana pred kraj, našli smo zmaja. Bilo je to u tom času u kategoriji: možda. Momak u zabačenoj knjižari u gradiću, što bih ja rekla s ljubavlju, „van staze slonove“ (u prevodu: utabanih trasa turista) izgovori čarobnu reč „SUTRA“ posle kratkog i meni apsolutno nerazumljivog telefonskog razgovora, s obećavajućim osmehom i klimanjem glave.

SUTRA, malo sutra, zítra, tomorrow, αύριο, bihar, matí, manana, bukas, morgen (* divna varijacija na malo sutra = malo morgen, pri tom „malo“ u nemačkom ne znači ništa, ali u španskom je to loš) , holnap, rytoj, demen, i zanimljivost – google translator tvrdi da reč SUTRA ne postoji u urdu jeziku. Malo van teme, ali kako li žive ljudi koji nemaju u svom rečniku SUTRA? Da li su zaista savladali veštinu bitisanja u sadašnjem trenutku ili žive tradicionalno i višegeneracijski u apsolutnom beznadju i stanju predaje?

Da se vratim ja našoj knjižari, predusretljivom Grku s lepim osmehom. Sutra, nekad, posle 10:00, možda oko podne, možda i kasnije. Sleganje ramenima. Smejem se. Vremenska odrednica jako precizna. Česi odmahuju rukom na sva „sutra“ južnjačkih naroda, liči im to na izbegavanje i unapred odustaju. Ali, ja poverovah.

Dolazimo u istu zabačenu knjižaricu u trenutku kad je sutra već uveliko bilo danas i ne bi ni 10:00 a ni podne a ni baš kasnije (kao u priči koju pamtim iz detinjstva: ni gola, ni peške, ni na prevoznom sredstvu, ali o tome možda drugi put). Nema momka s osmehom, ali je tu gazda kog pamtim iz nekih ranijih godina. Objašnjavam mu na nekom radobi engleskom, on odgovara na još ludjoj varijanti pomenutog jezika. Opet telefoniranje, lampica nad glavom, KLIK, ključevi riznice i poziv da ga sledimo u tajne odaje gde skrivaju zmajeve za ludake našeg ranga :-). Biramo, radujemo se, potvrdjujem da je to baš to što želimo, pitam za kanap, zahvaljujem. Ritualno iznošenje zmaja na svetlost dana je zaista zasluživalo posebnu pažnju. U medjuvremenu stiže i Osmeh, i tročlani stručni tim posvećuje se raspakivanju i pripremama našeg letača. Ostavljamo ih da uživaju u tome naredna dva sata i odlazimo u pohode do lokalne znamenitosti: krsta i vidikovca. Znate ono: grad na dlanu i slično.

Gospodin zmaj nas je dočekao doteran, s čvrsto privezanim žutim kanapom, u pripravnosti. Ja sam se ponovo uverila da često ipak važi: strpljiv-spašen (a možda i „lepa reč … itd…itd…“ znate već), i da sutra nije „malo sutra“ kod ljudi koji znaju šta je reč. I da se o ljudima olako sudi, posebno kad odlučiš da budeš samo turista, koji se kreće utabanom stazom slonova u svakom smislu.

 Svoja previranja podelila s vama: Plava Baklava

PS: Video gledate i muziku slušate na sopstvenu odgovornost. Osim značenja naslova nemam pojma o čemu se peva, ali lepo zvuči, te ja uživam svakako, i ovako bez dublje analize 🙂 .

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s