Duga, duga noć

Advertisements

Poezija na jeziku – Chai Latte

Ne piše mi se već neko vreme. Tačnije rečeno – ne iznose mi se moje misli ispod moje tople, meke, poznate, sigurne, predusretljive jorgan planine na svetlost dana, na pozornicu u prolazu. Ali, dese se trenuci i otkrića koje mi je nekako greh ne podeliti. Možda nekome budu putokaz kako začiniti radošću sopstveni dan. Radošću i ljubavlju. Eto, sasvim spontano, postavi se opet pitanje: a  šta je ljubav? Moj uvek prisutan odgovor je: sve je ljubav ako dozvolimo da nam teče kroz srce, kroz dušu i oboji ih. Te tako ljubav može biti i šolja čaja u prohladno zlatno jesenje popodne, popijena u opusteloj bašti u pasažu Zlatnog (ali i bilo kog drugog) grada  .

Dan je protekao u kreativnom duhu, nastavak je bio logičan: dokupljivanje još po neke boje, još po nekog papira. Svako je nosio svoju žutu fasciklu (oboje smo birali žuto, ništa bez sunca u našim danima), a moj cvrle je bio nestrpljiv da ponovo zajedno pogledamo njegove radove, popričamo o radosti koju nam je dan u izmicanju dao.

– Dobar dan, imate li, molim Vas, toplu čokoladu?

– Naravno, najbolju, najukusniju kakvu zamisliti možete – uzvrati nam nasmešena konobarica.

Osmeh ništa ne košta, znamo. I, nekako, raduje me što postoje dani u kojima pretežno osmehe srećem, i imam tako kome i svoje da darivam. Česi imaju (uprkos ubedjenju mnogih naših ljudi da su hladni) divnu, toplu, primamljivu, prepunu francuskog šarma i čarolije, reč za sveprožimajuće ukusom stvari: LAHODNÉ.  Nisam u srpskom uspela da pronadjem adekvatnu zamenu, kojom bih vam mogla dočarati smisaonost ukusa koji prožme celo biće i ostavlja nezaboravan trag od vrhova nervnih završetaka na jeziku preko grla, razigravajući ga plimom topline i putujući dalje, nekako okrugao, pun i ustalasan, dok ne obuzme celo biće, zapali iskru u oku, ostavi rumen trag na obrazima, progreje hladne vrhove prstiju , pozlati osmeh. Molim poštenog nalazača ovakve jedne reči da je podeli sa mnom, da bih sledeći put na jednostavniji i kraći način dočarala čaroliju ukusa.

No, da se vratim na Trenutak. Dete bira belu čokoladu na štapiću, uz obećanje konobarice, odevene u osmeh,  da će dobiti čašu toplog penušavog mleku u kom će je sam otopiti. Ja sam pred teškim zadatkom: studiram ponudu CHAI LATTE. U prevodu: čaj s toplom mlečnom penom i dozom baršunastog mleka, zasladjen medom (najbolje) i doveden do savršenstva dodatkom raznih začina: cimeta, kardamoma, vanile, djumbira, bibera, karanfilića. Firma David Rio proizvodi organic razne instant varijacije od 1996. Biram Tiger Spice i prepuštam se iščekivanju.

U medjuvremenu, s detetom proučavamo njegove i moje crteže, radujemo se uspesima i – iščekujemo poeziju ukusa. Ko kaže da se samo vino može i treba omirisati pre prvog gutljaja?! Mali topi svoju čokoladu, ja skidam po malo tople mlečne pene zasićene čarolijom začina i zatvaram oči da bolje osetim ukuse. Dakleeeeeee, baaaaajka .

– Mmmmmmmm, mamaaaaa, ova čokolada je praaaavi luksuz.

Cvrle uživa. Neizmerno sam srećna uvek kad vidim da to ume. Opustio se u pletenoj stolici, želi da proba moj čaj, upija mirise i cokće jezikom kao pravi mali znalac. Da, život je lep. Oslikan šakom indijskog čaja i drobljene bele čokolade. Pejzaž od svile ukusa.

Šta na kraju reći? Paaaaaa, preporučujem. Pozlatite sebi dan kad god vam se ukaže prilika. Prijatno i srećno vam bilo .

Svoja previranja podelila s vama: Plava Baklava

PS: Putokaz

Pade mi na pamet da bi možda putnici namernici u zlatnom gradu poželeli da okuse ovu poeziju, pa sam odlučila da dopunim koordinate: u pasažu palate Platyz, ul. Národní 37, Praha 1, nadomak Narodnog pozorišta, čuvene Slavije, robne kuće My, Václavského náměsti, kafe levo na samom početku pasaža. Eto, pa prijatno vam bilo 🙂 .

Priče ispod kišobrana

I’m not that girl in the books
The heroine brilliant and fair
But heroes aren’t tough as they look
And I can’t find it in me to care

I don’t know what’s wrong and what’s right
And if it’s wrong, don’t look at me
Cause the moment I turn out the light
I find it much easier to see

Cause I’m just the girl with the broken umbrella
I couldn’t tell ya which road to go on
And all that I have is this dream I’ve been dreaming
Finding the meaning when the meaning is gone

I sit with my head in my hands
The sorry girl out in the rain
It’s hard when you make such big plans
Then watch them all drip down the drain

See, I can’t seem to make my words stay
They tend to escape me somehow
So I send them off on their way
And slowly, I lay my head down

Cause I’m just the girl with the broken umbrella
I couldn’t tell ya which road to go on
And all that I have is this dream I’ve been dreaming
Finding the meaning when the meaning is gone

Cause I’m just the girl with the broken umbrella
I couldn’t tell ya which road to go on
And all that I have is this dream I’ve been dreaming
Finding the meaning when the meaning is gone