Izmedju redova

Ovih dana gledamo dečje i porodične filmove u velikim dozama. A ja počeh da beležim podtekstove koje nam autori upućuju izmedju redova. Mislim da deca ovo sve srcem znaju, jer nisu stigli još sasvim da se pokvare. Ali, mi treba vredno da učimo.

Nekoliko prvih lekcija, da nam pomognu da čuvamo svetlost:

Kad svoje srce ne koristite, to je isto kao da je slomljeno.

Jednom sam dobio rolere. Jako sam ih želeo, i bojao sam se da ih ne oštetim. Pažljivo sam ih stavio u kutiju i sakrio u orman. Par puta sam ih obuo tek da ih osetim na nogama i opet ih vraćao u sigurnost. I, šta se desilo? Izrastao sam iz njih a da se nikad nisam provozao. Ne dozvolite da se isto dogodi s vašim srcem.

Kevin u filmu „Sam kod kuće II – Kevin u Njujorku“

Mudrost jednog konduktera: Važno je znati smer kretanja, ali je daleko važnije ne bojati se vožnje.

Kondukter iz „Polarnog expresa“

Ne možeš postati dobar miš ako ne naučiš da se bojiš. Na svetu postoji puno divnih stvari kojih se možemo bojati.

Roditelji „naopakog“ miša iz filma „The Tale of Despereaux“

upali svetlost     Autor: P.B.

Advertisements

Pozdrav čaroliji

Ove godine joj se deca širom sveta još više raduju iz sasvim logičnog razloga. Uplašiše se, jadna, najavljenog smaka sveta, i to baš pred Božić i Novu Godinu. Beše i takvih koji su se mislili ima li svrhe pisati pisma sa željama, kad neće ni stići da ih vide pod jelkom ostvarene, a kamoli raspakuju. Srećom, poslušaše starije i iskusnije koji znaju da se svet smiče više puta dnevno, a čarolije sve preživljavaju 🙂 . I tako, opet miriše i svetluca jelka, mame Božićni kolačići, dečji smeh zvoni kao praporci.

Svake godine praznične dane nam ulepšavaju tradicionalne Božićne pesme, pa eto, da ih podelimo s vama :

 

Srećne i blagoslovene praznike, čaroliju u srcu, svetlost u oku, žele vam

Baklavići

Čovek koji priča sa čašama

Sve je moguće kad ide iz srca, kad se preliva u bojama duše, kad prožima biće celo. Jedina ograničenja postoje u našoj glavi. Ko kaže da je za savršen koncert neophodan orkestar?

Sinoćnju šetnju predprazničnim gradom pretvorio mi je u bajku susret s ovim čovekom. Prodavac snova 🙂 . Spontano ulazimo u priču, šetamo kroz njegov san. Sedamnaest godina tkanja zvezdanom prašinom. Biranje svake čaše, svake kapi vode s neizmernom pažnjom i ljubavlju, i onda otkrivanje onog pravog, jedinog dodira koji proizvodi nebeski zvuk.

Hvala nebesima za ovakve susrete, hvala za svakog prodavca snova. Pogledajte pažljivo, možda upravo pored nekog i vi prolazite 🙂 .