Molitva – kad utihne poezija

Danas ovim gradom ne teče ona Smetanova poetična, raspevana Vltava. Danas pogledi s mostova nisu zastrti nežnim osmehom, nema u njima ničeg snenog. Danas kiša ne donosi radost nikome. Danas je jedan od onih dana kad ćutimo i molimo se. Da stane voda. Nemoć i iščekivanje. I nada da se neće ponoviti 2002.

Molim se za ovaj grad, koji volim. I za sva mesta gde ljudi drhte u strahu i iščekivanju. Molim se da nebo prestane da se cedi, da se reke umire i život vrati u redovne koloseke. Molim se iako kažu da sve tek počinje. A ja se molim da što pre stane.

I tako mi … tako mi baš nešto teško 😦 .

Autor fotografije: Radim Valenčík

Drvce po drvce …

… ogrev ili šuma. Misao po misao – mudrost. Doživljaj po doživljaj – iskustvo.

Drvce po Drvce Autor: Plava Baklava

Drvce po Drvce
Autor: Plava Baklava

I pade mi tako jednog časa na pamet (bio je to udarac silovit i tup):

– ako je istina da postoje naredni životi

– ako je istina da u njima rešavamo uvek iste probleme dok ne naučimo lekcije

– ako je istina da se te muke s našom tvrdoglavošću da ne želimo da se menjamo i učimo zaoštravaju

– ako je istina da surećemo iznova ljude s kojima nas povezuju neprijatne emocije, sve dok ih ne razrešimo, dok ne oprostimo, dok ne prestanemo da povredjujemo sebe i njih

Dakle, ako je sve to i još ponešto istina, želim momentalno da postanem dobar djak.

Opet mudrovala: Plava Baklava