DO-RE-MI … Osmeh, molim!

Iskreno rečeno, izbegavam da postiram dva priloga na jednom blogu u istom danu, medjutim zaista nemam dovoljno strpljenja da bih čekala s objavljivanjem do sutra. Osmeh treba podeliti odmah, nema kalkulisanja s radošću. Dodaću kao začin i mrvu lične priče, pa budite strpljivi, moliću lepo. Poenta je tu, na dohvat ruke.

Pre par nedelja, u okviru priprema za letovanje, posetila sam najveću knjižaru u gradu. Ja je zovem „robna kuća knjiga“ zato što zauzima 4 sprata. Zimi je često meta naših izlazaka, pošto na prvom spratu skriva mali prijatni kafe, u koji Baklavče i ja dovučemo knjige po izboru pa čitamo i listamo, dok ne odaberemo, uz kafu i toplu čokoladu.

Ovog puta znala sam tačno šta hoću. Štivo koje osmeh mami, to mi je već dugi niz meseci jedini izbor. Poštujem ja velikane književnosti, ali zastupam sve više stav da se i teške stvari mogu ispričati kroz humor, koji ih učini svarljivijim. Ne, odavno već nisam od onih koji kažu: „Sjajna knjiga! Čitala sam celu noć i sve vreme plakala“. Pošto štivo koje meni prija nije lako naći, tražim pomoć od prodavačice.

– Dobar dan. Imam molbu. Želim neke prijatne humorističke knjige. Šta možete da mi preporučite?
– Humorističko?! Jao, pa ne znam. Ja to ne čitam. I stvarno ne znam.I ne pamtim da mi je iko humorističke knjige tražio.

Gledam je malo sažaljivo. Mlada, tako mlada, a ne ne čita TO. Tja.

– Draga gospodjice, vidite, ja sam došla do nekih zaključaka. Život mi je dovoljno dramatičan, pa mi ne trebaju još i tudje drame importovane u njemu. Oko mene je dovoljno suza, te ne želim još i da ih nalazim medju stranicama knjiga. Neljudskosti je toliko da imam potrebu da je makar malo nečime prekrijem, da bih preživljavala. A o svim nedaćama koje nam život servira može se govoriti na dva načina: tragično i humoristički. Ja preferiram ovaj drugi način.
– Nisam tako razmišljala, ali izgleda da ste u pravu. A možete li vi meni da preporučite nešto?
– Naravno, draga. Iščitala sam par sjajnih knjiga ….

I tako razgovor ode u drugom smeru, ja joj izdiktirah svoju listu i dogovorile smo se da podelimo utiske kad dodjem sledeći put. Knjigu sam izabrala po sopstvenom nahodjenju, a u skladu s mojom teorijom. Glumica Ivanka Deváta napisala je svoju 13-tu knjigu „Kako sam poludela“. Na simpatičan način s dozom humora običnog i crnog iznosi svoju priču kako je dospela do psihijatrije i nazad. Eto, i to se može. Samo se treba naoružati osmehom.

U medjuvremenu, dok taj osmeh trenirate, pogledajte par video-snimaka FLASH MOB dogadjaja iz raznih delova sveta. Šta je flash mob? Prenosim definiciju iz teksta Slobodana Stojičića, koji možete u celosti pročitati ovde :

„Reč flash mob prvi je upotrebio Bil Vasik 2003. godine, a taj naziv je zadržan i danas. Kovanica reči flash (iznenada) i mob (masa) zapravo predstavlja grupu ljudi koji nastupaju pred publikom, na javnom mestu, marketinški se ne eksploatišući. Nastupi nisu unapred najavljeni već su mesto i vreme poznati jedino učesnicima flash moba. Uglavnom izvode besmislene i neobične tačke za kratko vreme, a zatim misteriozno nestaju, baš onako kako su i došli na dogovoreno mesto u dogovoreno vreme. Flash mob nema za cilj da nešto reklamira, diskriminiše, propagira i slično, već da zabavi, kako publiku, tako i sebe.“

Hvala svim tim mladim ljudima na deljenju osmeha i entuzijazma. U stvari, sad sam shvatila i zašto spontano ubacujem novac u šešire svim muzičarima i zabavljačima koje sretnem. Daju nam komadić nečeg lepo, daju nam malo veću šansu da u sebi pronadjemo osmeh. Zato su i mravi spasili i hranili cvrčka cele zime. Da se ja nešto pitam, čitave gradove bih ozvučila da nam korak bude lakši, uprkos teretu dana svagdašnjih ili baš zbog njih, da im se malo oduzme od specifične težine. Znate li da u briselskom metrou puštaju divnu klasiku? Znate li da je atinski metro ozvučen? Ova dva sam doživela lično i obradovaće me proširivanje liste, ukoliko znate za još neki grad gde se možemo voziti na talasima muzike 🙂 .

Atmosferu na trokaderu mogu da zamislim do opipljivosti:

I za kraj – jedan izazov za muški deo čitaoce. Imate li herca za ovo?

Advertisements

7 comments on “DO-RE-MI … Osmeh, molim!

  1. Dragana kaže:

    Ovo je najjednostavnija i najtačnija definicija: “ A o svim nedaćama koje nam život servira može se govoriti na dva načina: tragično i humoristički. Ja preferiram ovaj drugi način“.
    Pokušavam da se striktno toga pridržavam mada mi ne uspeva baš uvek.

  2. LaBiLnA kaže:

    Smile! You’re on Candid camera

  3. LaBiLnA kaže:

    Evo još malo smeha, kada budete dokoni…

  4. Marina Majska kaže:

    Uživala. Da li si čitala Marinu Levicku? Divan humor…

    • Plava Baklava kaže:

      Drago mi je 🙂

      Nisam čitala i odmah sam pokušala da je pronadjem, ali izgleda da ovde ništa nejno nije prevedeno. nema druge do da je stavim na listu želja, pa kad bude prilike, da je nabavim iz Srbije 🙂 . Hvala na preporuci.

  5. tanjatg kaže:

    „Smej se ko hoće da bude čojstven
    Smeh je čoveku zaista svojstven“, reče Fransoa Rable. 🙂

    Inače, spremam se da posetim predveče biblioteku. Dala si mi ideju: biće to humoristička proza. Hvala ti. 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s