Varka

Prestali smo da budemo ljudi. Negde, u nekom trenutku ushićenja, na usponu, zaboravili smo se pred ogledalom. Prestali smo da vidimo sadržinu, zaslepljeni sjajem omotača. Postali smo IMIDŽ, reklamna kampanja koja hoda, diše, jede, izlučuje i putem gubi dušu. Postali smo fotografije koje nam kreiraju profi fotografi, biografije koje nam pišu profesionalci vešto transformišući mane u vrline (a zar sve to nisu prosto samo karakterne osobine).  Postali smo sve što nekako nismo mi.

Sastavni deo života je kod većine ljudi faza u kojoj  veruju u svoj zvezdani sjaj i sami zaslepljeni njime, hodaju svetom ubedjeni da to zaista jesu oni i njihova suština, kad sve postaje inventar sa reklame:  bliska osoba, ljudi koji se nazivaju prijateljima, deca kao iz modnih časopisa. I niko ne stiže tad da primeti kako praznina unutar sjajnog marketinga raste i guta smisao.

Postajemo svet zombija. Lepih, doteranih potezima hirurškog noža, napumpanih i ispumpanih po želji, uglancanih, skoncentrisanih na sjaj dijamanata i udaljeni milionima svetlosnih godina od sebe.

Nije strašno kad si takav i odeš u drugu dimenziju jednog dana ne probudivši se iz svog reklamnog sna. Strašno je kad nisi takav i onda posmatraš kako nestaju ljudi, kako životi postaju lažniji no ikad, čist marketing koji odradjuju profi likovi, kako sve više nestaju majstori a kočopere se timovi šegrta ponosni na svoje timske plagijate života.

Pri tom ostaju mahom slepi za činjenicu da što više civilazacijskog napretka to manje znanja, što dalje od zemlje i sunca i neba i vetra to dalje od istine. Da li nas od nje namenski udaljavaju?

Previše svega stavlja nas u poziciju da stalno nešto biramo i biramo, dok nas lažu da nas izbori čine slobodnim. Zarobljeni u sve beskonačnijim nizovima izbora prestajemo da živimo, da dišemo, da volimo,  jer baš sad treba snimiti par selfija, onda ih brzo obraditi u PS-u i baciti još vruće na društvene mreže po konsultaciji s ličnim PR.

Šta li će pobediti? Ljubav i želja ili praznina i zaborav?

Plava Baklava

Advertisements

13 comments on “Varka

  1. mandrak72 kaže:

    Imamo daljinski, mogućnost da biramo program. Program je programiran i uvijek daje ono što je autor poželio. Mi nismo, samo biramo ono što mislimo da će nas ispuniti. Nažalost to su samo emisije snimljene s jednom namjerom. Autorovom. Mi to nismo i gubimo se između svojih stvarnih potreba i serviranog. Nekako je lakše i nadohvat je ruke.
    pozdrav 🙂

  2. LaBiLnA kaže:

    Biti svoj… ništa drugo…

    • Plava Baklava kaže:

      Heh, da, samo što i gomila mladih japija koji na štopericu jure izmedju poslovnih obaveza, teretane, savetnika za ishrani, stajliste isl će tvrditi da su svoji, nesvesni koliko su robovi konzumnog društva i lišeni sebe.

  3. tanjat kaže:

    Pobediće ljubav!

  4. oblogovan kaže:

    Bravo! Jedan od tvojih najboljih postova. Udara “u sridu“ što bi rekli Dalmatinci. Moj subjektivan osećaj, dok sam čitao tekst, jeste neki čudan trend da smo, onda kada smo prestali da budemo ljudi, odlučili da budemo bogovi. I sada, kao i svako nedorastao svoje uloge, ispadamo samo komične nakaze koje umišljaju da upravljaju svetom.

    • Plava Baklava kaže:

      Hvala ti 🙂
      U tim nastojanjima sve više smo otudjeni od drugih i od sebe. Ispiraju nam mozgove, mi se zaludjujemo iluzijom da imamo izbore i u tome gubimo vezu, gubimo nit i stvarnu sposobnost da upravljamo svojim životima i svojom srećom.

  5. nedodjija kaže:

    da Baklavice, oni to zaista namerno rade…. udaljavaju nas od nase sustine…. i nije strasno sto oni to pokusavaju, nego sto samo retki shvataju sta se zaista desava…. ovo si sjajno sazela ! 🙂

    • Plava Baklava kaže:

      Hvala ti, mada bi bolje bilo d anisam u pravu … za sve nas 🙂 . Inače šta reći. Možda … prirodna selekcija? Samo se u njoj ne zna ko će opstati .

      • nedodjija kaže:

        svideo mi se odgovor Oblogovanog da vezbaju da budu bogovi…. posto zaista nisu dorasli onda ce prirodna selekcija odrediti ko ce opstati… a mozda to i nije tako lose po prirodu… a ni po nas ostale (bogove) – sve mi se nesto ova nasa „stvarnost“ cini kao jedna velika vezbaonica, ucionica, skola…. i zaista moras da das sve od sebe da bi (p)ostao Covek…. 🙂

  6. noviinternet kaže:

    Eto zašto ja oduvek volim baklave 🙂 a zbog naše „komšinice“ imama još više razloga da ih volim 🙂

    Dobar tekst, dobri i komentari – očito smo složan komšiluk koji ove ozbiljne stvari vrlo ozbiljno i shvata. Rešenje je i jednostavno i nedostižno u isti mah – jer svu tu laž možemo odbaciti u sekundi, ali koliko ljudi je spremno da je odbaci, koliko njih uopšte vidi da je to laž?

    Uh, ozbiljne li teme… idem još nekoliko fotografija sa Rodosa da postavim ;), a ovaj tekst mi je inspiracija za dalje…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s