Licemerje

Postalo je skoro nepodnošljivo licemerje sistema koji sami sebi gradimo, hranimo ga i koji nam onda sudi i presudjuje i suočava nas sa situacijama koje su normalnom čoveku neshvatljive, lišene svake humanosti, egocentrično usmerene na sam sistem ili pojedince i njihovu korist a za naše pare, pošto tu neman hrane državni budžeti. Razumnom čoveku nisu potrebne nikakve teorije zavera i slična prestraljivanja, dovoljno je da se otvorenih očiju suoči s budalaštinama koje nam se serviraju svakodnevno.

Počnimo time kako se apeluje da se plaćaju porezi i dažbine i koriste se svi mogući sistemi prinude za realizaciju naplate. Slažem se ja da država treba od nečega da se finansira, ali država koja radi u korist svojih gradjana, dakle onih koji odvoje od svog rada i svog hleba da bi finansirali sistem koji će im pružati negu, obrazovanje, zaštitu. Najuobičajeniji model zloupotrebe su raznorazne kradje i pronevere na najvišim nivoima koje svaki put navodno raskrinka sledeća garnitira koja bi da se dohvati korita, ali raskrinka tako da nema kazni (osim tu i tamo nekog žrtvenog jareta) a, što je mnogo gore, nema ni para da se vrate u državnu  kasu i odatle upotrebe za one koji su ih u nju i uplatili u odredjene svrhe.

Sofistikovanije igre nastaju usvajanjima zakona koji su direktno usmereni protiv gradjana, i, što je najžalosnije, pre svega protiv nezaštićenih kategorija koje ne umeju da se brane: dece i starih ljudi. Sve je u redu dok je gradjanin u nekoj prosečnoj struji, ne iskače ni tamo ni vamo, teče bez talasanja, obavlja svoje dužnosti i uljuljkuje se verom da živi u nekakvom sredjenom sistemu, pravnoj državi koja će ga zaštititi ako bude trebalo. Sve većem procentu ljudi se desi da prekorači granicu pogodnosti za državu i shvati da je sigurnost sistema mehur od sapunice i da svima koji štrče sleduje kazna za drskost. Nije važno koja vrsta istupanja je u pitanju, kazna je pdojednako bolna u slučaju kad je potreban bilo kakva intervencija države: pomoć oko bolesnog deteta ili člana porodice, pomoć oko nestadardnog deteta, težak razvod, bolest člana porodice, bilo kakva lična nesreća. Država nastoji da ni banku više nego što je neophodno s (zamislite apsurda) njene tačke gledišta ne potroši na takve „slučajeve“ ( jer tada postajete „slučaj“) i na tom putu se ne libi da koristi razne vrste prinude.

Naravno, ovi procesi su najvidljiviji u tzv postsocijalističkim zemljama odnosno zemljama u tranziciji, koje su po definiciji siromašnije, pa se pare medju narod puštaju minimalno, tek da se ne kaže, jer da se pusti više, šta bi krali oni koji se odlučuju za blistavu karijeru političara. Ali, od ove boljke nisu izlečeni ni napredni kapitalistički sistemi, koji samo koriste druge načine izvrtanja moći prema ljudima.

Najranjivija sam kad je reč o deci, a svi naši sistemi najmanje o njima brinu, iako se sva društva trude da izvikuju na sav glas da su deca najvažnija. I onda donesu idiotske zakone poput jednog koji je ovde bio na snazi pre par godina: dete može biti podvrgnutu lekarskoj intervenciji, koja uključuje i vakcinisanje i stomatološku intervenciju, samo uz svoju i saglasnost oba roditelja. Nastao je haos, što je razumljivo. U slučajevima kada drugi roditelj odbije da da saglasnot  (a jasno vam je o kakvim slučajevima je reč) ili ga je nemoguće naći ili saglasnost pribaviti dete neće biti lečeno. Jedini spas je bio da naletite na dr koji ima više zdravog razuma nego gospoda poslanici koji su takav zakon izglasali i da zaista stavi interes deteta na prvo mesto. Naravno, postojao je tzv pravni lek: obratiti se centru za socijalni rad koji postaje staratelj deteta i daje predlog sudu da donese odluku da detetu može biti pružena lekarska pomoć. Ne lipši magarče do zelene trave.

Ovoliki uvod koji sam napravila najviše se tiče upravo sistema zaštite dece, tj centara za socijalnu zaštitu. U mnogim slučajevima kad je reč o deci, oni su tu, kao staratelji od strane države da navodno štite najbolji dečji interes, samo što izgleda nema ko da ih podseća na tu ulogu, jer se ponašaju kao organizam sam sebi dovoljan koji postoji zbog sebe a ne zbog gradjana i koji se sve češće u raznim zemljama okreće protiv njih, a decu svojata kao živo meso beš duše. Zanimljivo je da dolai sve češće do situacija da gradjanin shvati da nad nekim popovima nema popa.

Započela sam priču o neshvatljivim postupcama raznih socijalnih službi i nastavljaću je postepeno. U Češkoj ide dalje akcija podrške Evi Mihalkovoj da vrati svoju decudečake koji su joj bili oduzeti pre 3,5 godine, kad su imali 2 i 5 godina. Barnevarn je decu bukvalno oteo samo na osnovu sumnje koja nikad niej bila dokazana. Policija je zaključila da niko od roditelja nije počinio krivično delo, da je sve bilo neosnovano, pa ipak, porodica i dalje nije zajedno. U stvari, nikad više ni neće biti kompletna, zato što se majka razvela na zahtev Barnevarna, tačnije rečeno pod pritiskom ucene. Otac je iz dečjih života isključen potpuno, kao i ostali članovi familije.

Šta se, naime, deěava? Norveški ministar za pitanja porodice, dece i socijalna pitanja Audum Lisbakken je 2013-te godine učestvovao u pripremi paketa „još boljeg poboljšavanja situacije dece u Norveškoj“ . Bilo je utvrdjeno da su glavna prepreka za to poboljšanje pre svega sami roditelji. Zato je Lisbakken predložio da se ukine njihov prioritet po svim pitanjima koja se tiču dece. „Ako je odnos medju roditeljima i decom prepreka za razvoj deteta, to bi trebalo da bude važnije od biološkog principa … “ rekao je menastar.

Ministarstvo je odredilo termine za rešavanje usvajanja oduzete dece. Ako je u pitanju beba od 0 do 18 meseci, mora da bude predata na usvajanje u roku od 1 godine, deca od 18 emseci do 4 godine u roku od 2 godine od trenutka oduzimanja biološkim roditeljima. Ako roditelje žele da se obrate sudu da im deca budu vraćena, pitanje da li odgovaraju „noramama razvoja“ će rešavati savez usvojilaca.

Toliko o demokratiji u Norveškoj. Nije mi jasno, zaista nije, kako je moguće da u jednoj tako neprednoj državi, bogatoj, sa jakim socijalnim programom može da se dešava ovakva monstruoznost.

– deca se oduzimaju na osnovu izrečene sumnje da mbi možda moglo bla…bla….bla

– i kad istraga policije pokaže da je sumnja neosnovana ne vraćaju se biološkoj porodici nego se država trudi da ih ostavi dislocirane zauvek usvojenjem

– odsecaju se veze sa svim članovima biološke porodice, deca se razdajaju, babe, dede, tetka gube kontakt s njima

– roditelji koji talasaju izlažu se raznim pritiscima od strane države i pre svega Barnevarna, pretnjama, ucenama

Ovo je gore od svakog Orwela.

Norveška nije sama, pomenula sam već i ranije. Slučaj iz Velike Britanije je izazvao moj nemi užas. Trudna Italajanka došla je službeno u Veliku Britaniju. Da, bolovala je od bipolarnog poremećaja. Desilo se da nije ponela dovoljno lekova, dobila je napad panike u hotelskoj sobi i dobrovoljno potražila medicinsku pomoć. Hospitalizovali su je i bez njenog znanja pokrenuli postupak o oduzimanju nerodjenog deteta. Na osnovu sudske odluke donete bez njenog prisustva, učešća na bilo koji način, nasilno su je porodili i dete oduzeli. Da li je ovo moguće u civilizovanom svetu? Odakle bilo kom sistemu pravo da osudi preventivno, realizuje ovakav jedan nasilnički čin i s namerom da to bude trajno odvoji jedno dete još pre rodjenja od kompletne biološke porodice, prisvajajući ga?

Koprcamo se u mreži apsurda i vrhunskih zloupotreba, gde država sve više postaje protivnik malog prosečnog čoveka. Priča se o siromašnim i bogatim državama, organizuju se prikupljanja novca za operacije dece čiji roditelji mahom to ne mogu da finansiraju. Ljudi daju, od usta odvajaju da pomognu a država se ne stidi ni malo. Jer sve su to samo dalje velike pljačke naivnog naroda. Zašto nema novca da s epomogne ljudima? Da se plate operacije i lečenja? Zato što se smenjuju garniture koje grabe ali za sebe. Kad jedni navodno raskrinkaju i svrgnu druge, to nije trijumf pravde, to je samo novi krug kradja i pronevera. Zašto? zato što se tresla gora – rodio se miš. zato što nikad niko od tih raskrinkanih nije banku vratio u sistem i  još su potrošene grdne pare na navodne istrage i sudske procese bez nekih stvarnih kazni i rezultata. Čemu sve to osim daljeg zamlaćivanja umornog naroda?

Zašto su državne kase prazne tamo gde su prazne? Navešću jedan konkretan slučaj za koji ja znam. U Češkoj živi dosta velika komuna Vjetnamaca i Kineza. Svakog dana udju desetine i stotine tona robe od kojih je dobar deo stigao bez papira, dakle neocarinjen Pitate kako je moguće da čitavi kontejneri robe prolaze bez carinjenja? Pa jednostavno: koverte u džepovima – privatnim, zatvorene oči. Država gubi pri ulasku robe a onda, naravno, i kod prodaje, jer što nije ušlo zavnično ne može zvanično ni da izadje. Važno je da će onda da se navrzu na neku sitnu firmicu i cede je za 100, 200 ili 1.000 EUR kao najvećeg grešnika, da bi time dokazivali navodnu efikasnost sistema. A koliko je to miliona i milijardi godišnje koje završe u crnoj rupi umesto u državnoj kasi od ovakvih i sličnih mahinacija na veliko? Eto zašto onda država ne može d apomogne tamo gde treba i gde mali gradjanin koji živi po pravilima sistema očekuje da pomoć dobije, nego moraju da se organizuju javna prikupljanja novca.

Iskreno rečeno, meni je nekako sve to dozlogrdilo. Farsa i iluzija tzv uredjenih sistem, koji postoje da zadovoljavaju bolesničke potrebe nezajažljive manjine na grbači mesa, tj onih na kojima ceo sistem počiva i bez kojih ne bi bilo realizacije – običnih malih ljudi. I da, stvarno nam ne trebaju nikakve dramatične tajanstvene teorije zavere, dovoljno je pogledati običnu svakodnevnu realnost.  Dokle tako?

Razumeću vas ako vas bude mrzelo da čitate sve ovo u nedelju ujutro, u prednovogodišnjem raspoloženju, ali mi je bilo neophodno da sve nekako izbacim na površinu iako mi je jasno da se time ne menja ništa. Potrebno je mnogo više za jedno ozbiljno budjenje.

(možda se nastavi)

Plava Baklava

 

 

 

Advertisements

14 comments on “Licemerje

  1. Negoslava kaže:

    Ovoj državi je trebalo da dođe skoro do dna, pa da počne da daje na usvajanje decu iz hraniteljskih porodica koju su neki ljudi bez dece bezuspešno čekali i vise od decenije. Odjednom je sve moguće, jer nema para za hranitelje. I sada se ljudi koji sa radošću prihvataju tu decu pitaju- zašto se njima ne olakša makar postupak usvojenja, zašto ih odraše za plaćanje svakojakih lekarskih uverenja- zar nije lepše i bolje i korisnije lišiti ih tih plaćanja, a da oni te pare ulože u decu koju prihvataju, a na taj način i državaju spašavaju troškova. No… o tome već neko misli, iako naopako.
    A da je nepravda radno stanje naše svakodnevice… jedino nas tome ne uče u školi i jedino na to život nas nauči sam.

    • Plava Baklava kaže:

      Nego, nešto je trulo ali ne samo u državi danskoj, nego u svim sistemima. Stvari se odvijaju potpuno mimo ljudsku logiku. Da li nas tako lakše kontrolišu? Ne znam. Ali dodje mi kao demonstracija sile tamo gde se može da bi se tako izazivao utisak sistema koji funkcioniše. Ništa ljudsko i moralno se ne pomaže. Stvarna prevencija je 0. Žrtve su krivci. Prosto: mreža apsurda koju čovek teško da više može da ignoriše sasvim. Nemamo rezervnu planetu ni civilizaciju ni život pa da se na osnovu toga nečem boljemnadamo. Ali, svodi se da smo od plemenskih zajednica došli do toga da hranimo neman koja nas uništava i atakuje nam na zdrav razum, život, zdravlje, sve.

  2. Da, jos i zanemesmo od apsurdnosti. Nadam se da ce se skupiti kriticna masa i da cemo probiti ovu apatiju. Stvarno dokle vise!?

    • Plava Baklava kaže:

      Dok se ne skupi kritična masa da prevagne na jednu ili drugu stranu. Ovo nije situacija gde pobedjuje dovoljno bunta u smislu agresivnog otpora. Potrebna je snaga a ona dolazi samo iz ljubavi. Kad shvatimo koliko nas sve što nam se servira robotizira, uzima nam identitet, otudjuje nas, udaljava od pravih vrednosti i stavlja samo u službu materijalnog – nečijeg skupićemo valjda snage da se opet sdružimo.

  3. Луна kaže:

    Све је труло и то не само у држави данској…
    Одличан текст!

  4. oblogovan kaže:

    Мени је било задовољство да прочитам, мада ми није задовољство садржај свега, као ни теби, уосталом. Задовољство ми је зато што си управо ти била тако упорна у одбрани “вредности“ које сам и сам критиковао, а и ти то сада чиниш.
    Али, зашто ми је то “задовољство“…?
    Не, никако то није из оног примитивног разлога да ликујем над тим што проналазим да си донекле своје мишљење приближила мом. Не!
    Од изразитог еурофила постао сам еуроскептик, и – и сам сам са једнаким жаром бранио сасвим супротне идеје од оних које данас сматрам исправним.
    Дакле, зашто ми је задовољство што сам вечерас прочитао овај твој пост? Зато што се сећам наше расправе и увек ме је гризла савест зашто сам баш са тобом тако жучно полемисао о ЕУ. Полемишући са тобом, као да сам полемисао са самим собом, само неком ранијом верзијом себе. И био сам баш оштар.
    И после ми је било жао, јер ниси ти била мета, већ ја, сам себи…
    Мучило ме је то, зашто сам баш са тобом “заратио“, ако се може искористити та реч?
    Зашто баш са тобом? Твој блог је један од првих које сам запратио, а ти ми узвратила… И ниси нестала за ових неколико година, као што су многи који се нису слагали са мном…
    Хвала ти на томе. И хвала ти и на овом посту, јер сумња је одлика мислећих људи. Све и да ниси/нисам/нисмо у праву… Али, нека ту негде и нас, који сумњамо… 🙂

    • Plava Baklava kaže:

      Dragi prijatelju, beskrajno mi je drago zbog ovog tvog komentara 🙂 . Nemaš zbog čega da žališ ni da te grize savest, jer polemika je za ljude i zdrava je. Spoznamo malo druge, malo više sebe i dok ne predjemo na lična vredjanja, što se nije desilo, sve je u redu i konstruktivno 🙂 . A sa mnom si se raspravljao jer si znao da to možeš, pa što da ne 🙂 . Meni je to velika čast, biti dostojan sagovornik za polemiku.
      Ovaj post i moje emocije su potpuno šizofrenični, jer s jedne strane ja sam jedan veliki eurofil, i ne samo eurofil, ali s druge strane svesna sam truleži u gornjim strukturama i sistemima koje smo uspeli da sagradimo. Iskreno rečeno, kod većine zakona nije problem u zakonima nego u njihovoj primeni. Kažem: kod većine, zato što postoje zakoni koji su čist kretenizam, usmeren protiv malih običnih ljudi i tako očigledno šiveni nekome na meru.
      Eto recimo kad pogledam vaš noviteta kod nas davnu realnost) o notarima. To je takav monopol i izbijanje para ljudima iz džepa da je to strahota. ja poslovno s njima dosta saradjujem i zezam ih u kojim svetskim strukturama su uglavljeni kad to uspevaju da proture tako. Dok su gomilu stvari radili advokati, čovek je mogao da bira prema dubini svog džepa, a sad bato nema: šta ti razrežu – to ti je. Apsurd, jedan od mnogih, ali to su prosto interesne grupe koje se na medjunarodnom nivou udružuju i guraju neki svoj interes.
      Ja ne volim samo da sumnjam, volim činjenice, a njih je previše. Zaoštrava se na sve strane, pritisak baš jača, otkrivaju se karte, informacije cure. da, s jedne strane nas kljukaju propagandama i menjaju nam mentalni sklop, ale s druge strane postaju te njihove namere transparentne što je dobro, jer će valjda u jednom momentu dovesti do prevrata. samo nisam sigurna šta će se tad desiti. Opet plemenske zajednice? Jer samo manje strukture mogu biti dovoljno transparentne protiv zloupotrebe, zar ne?

      Zaboravih još: tu sam koliko mogu mada ne koliko bih htela, ali i to je život 🙂 . Sve u svemu, i kad se ne čujem, pratim iz prikrajka 🙂 .

  5. Jedan sličan tekst ćuti u meni odavno,nikako da ga stavim na papir,hvala Ti što si ti to tako dobro uradila,pozdrav

  6. Не треба се чудити, ведносне инхибиције су потпуно разлабављене а човечанство живи као талац свих људских атавизама.
    Одличан текст!
    Свако добро!

  7. Slavka kaže:

    Slažem se, uglavnom, sa ovim. Međutim, ja sam zaposlena u Centru za socijalni rad. te bih volela da mi pojasnite koliko dobro znate šta radimo i kako vršimo starateljsku dužnost. Zahvaljujem.

    • Plava Baklava kaže:

      Hvala Vam na javljanju. Moji susreti sa Centrom za socijalni rad u ulozi korisnika usluge su bili takvi da, na žalost, zaista ne mogu da se izrazim pohvalno a definitivno ne mogu reći da su u najboljem interesu dece. Neću ulaziti u detaljna objašnjavanja jer bi to bilo suviše privatno pa samim tim i ugrožavajuće. Članak je pisan kao jedna opšti zaklučak o stanju u društvu ne samo u jednoj državi. na žalost, inreresi su u jednoj drugoj ravni u odnosu na ljude.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s