Zov baobaba

Želim da zagrlim baobab, kad vreme prestane da postoji u mom rečniku.

Smešni smo mi ljudi. Uguramo u kutiju par zupčanika i dve kazaljke i mislimo da smo vreme zarobili, obljubili, zagospodarili njime. Ne čujemo ga kako se grohotom smeje, dok teče oko nas, toplo i poznato i nežno i nepostojeće. Poimenujemo ga rečima koje nigde u svemiru ne postoje i samozadovoljno čestitamo sebi na uspehu. A vreme se nečujnim grohotom smeje dalje našoj naivnosti.

Želim u neki smiraj dana da stanem u sred madagaskarskog beskraja, i da, zadržavajući dah pustim pogled da se gubi u beskraju moćne krošnje dok ja grlim  baobab.

 

Advertisements

5 comments on “Zov baobaba

  1. oblogovan kaže:

    Ponavljam se, nedostajala nam je Balkava ovde, opasno… Sjajna je… 🙂

  2. Milovanović Siniša kaže:

    Кад западнем у ћутања 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s