Postojanje

Prolazim kroz sebe zamagljenu oštrim korakom, ne bih li se sudarila s ivicom odjeka i time potvrdila postojanje. Ali ne znam čega. Sebe same ili okolnog sveta . Takmičimo se u dokazivanju ko je kome iluzija. Krijem svoje poene, u strahu da bih ga mogla raspršiti. U koju kulisu ću tad da se udenem, da sitnim vezom svitanje oslikam? Srećom je svet kao svaki svet, malo ohol, pun sebe pa se zabroji lako. Ako rasprši on mene, vratiću se neprimetno kroz slap kapi ili zavesu pahulja. Nečujno ću leći i zadremati u nekim nepoznatim loknama, vrhovima trepavica ili u pregibima kragne kaputa, tiša od leptira i od sna.

Ja sam sebi i igla i konac. Drhtim od hladnoće negde duboko. One od koje srce preskače dok vezuje dah za podignute obrve. Besmislice se nižu iz ledenih prstiju, omamne i slatke. San se lepi za svaku svesnu ćeliju, spreman da mekoćom tetoši obamrlost noći na izdisaju. Bat koraka zvoni u magli. Nestajanje je istina svakog trenutka.

Počinje vatromet.

Advertisements

8 comments on “Postojanje

  1. skitara0404 kaže:

    Ponekad samo uydahnem. Duboko.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s