Sretanja

Srećem ljude – povremeno. Nekad sretnem i sebe. Bude to zanimljivo. Ako u isto vreme sretnem i ljude i sebe, upitam ih jesu li i oni mene sreli.

Zapljusne me cunami topline na neko vrlo jednostavno: DA.

Kad bi sad tu gorela vatra, pucketava, razigrana, mogli bi tako susretnuti satima da sedimo spojeni tišinom i pogledima zaronjenim medju plamenove, do srži, do užarenog ugljevlja, do pepela.

 

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s