Put kao cilj

I o tome puno razmišljam, posebno što sam samu sebe uhvatila poslednjih godina da neke ciljeve postavljam samo zbog puta koji osmislim da vodi do njih. Lepota puta postane tako zanosna, otkrivanje svih nepoznanica koje se sa svakim korakom otvaraju, osvajanje svakog zlatnog zraka koji prosvetli dušu, da je cilj tu samo blaga smernica, da bi se izbeglo apsolutno rasplinjavanje.

Češljala sam proteklih dana neka davna sećanja i sa zaprepašćenjem zaključila da se nekako sve poslagalo da su najlepša ona na put. Cilj je ostajao u njihovoj dubokoj senci. Da, baš kako bi Suton rekao: neki CD, i put …. i put … i put … . Jedan od mojih omiljenih filmova je češki “ Jízda“ (Vožnja) . Put koji samom sebi postaje svrha. Kao život. Kao naše postojanje. Kao jedino što ima smisla, jer cilj je budućnost do koje ko zna da li ćemo stići. Putovanje je jedino što imamo, ono se dešava upravo sad, dok se spušta januarska noć koja miriše na toplo ćebe i teške kapke i maštanje i nekakvu tihu lenjost.

Možda je tu tajna stvarne sreće, pa i ljubavi. Uživati u putovanju, bez zastrašivanja sebe i drugih ciljem, jer mnogi se cilja boje i onoga što će biti ako kojim slučajem stignu do njega. Mnogi umiru od straha da neće umeti da budu srećni. Ili od straha da će sreća izgledati drugačije nego što su je izmaštali. Nečiji strah bude toliki da čak probaju da odrede prevozna sredstva i pejzaže na putu i tako uspešno uplaše sebe same i sreću baš kad počne stidljivo da im se radja.

Zašto su srećni srećni? Pa ne mozgaju ljudi nepotrebno. Obuju cipele, vežu pertle, stave pakovanje papirnih maramica u džep, i pevušeći neki omiljeni refren krenu na put. Putuju. I srećni su. I zaprepaste se kad ih pitate kako im to polazi za rukom. I kako ih ne ljuti ako je put nekad izlokan, i krivudav, i bez oznaka pa malo zalutaju. Zbunjeni su jer ni ne znaju da bi mogli da stanu i misle se i vraćaju i odustanu od … puta. Zbunjeni su i zato što im nije palo na pamet da bi mogli da očekuju da put bude uvek prav i čist i bez prepreka.

Ako sam se jednom saplela, ne znači da ću opet (pod uslovom da namerno samoj sebi ne postavim istu prepreku ili nogu). Deca to znaju najbolje. Sećam se, kad sam učila da vozim rolšue. Nedostatak iskustva činio me je imunom na strah. Kasnije, taj imunitet mora da se vežba jer je ljudsko biće kukavičko po prirodi pa pri pomisli na neki napor ili bol radije beži u sigurnost nečinjenja ili je, pa opet, toliki ljubitelj bola da namerno sapliće svaku priliku za srećom. Dakle, učila sam da vozim rolšue. Po hrapavom asfaltu, golih nogu, jer leto je bilo toplo kao sva ona iz sećanja na detinjstvo. Toliko sam tog leta padala i drala kolena da su me roditelji lagali da me carinici neće s tako ranjavim nogama pustiti preko granice 🙂 . Te jeseni mi je najomiljenije bilo kad drugar iz ulice vozi svoj bicikl najbrže što može, a ja se držim za korpu pozadi i uživam u vožnji, krivudanjima, preskakanjima rupa, naglim skretanjima. Ko bi tad još mislio na ona ranjava kolena 🙂 .

Dese se nekad i drugačija deca, deca koja su naučena strahu od rodjenja. Deca koja su zatvorena u stege najpre tudjih pa svojih strahova oduvek. I potrči takvo dete, jer ljubav ka igri je ostala da tinja negde duboko u duši. I saplete se, padne pravo na lice, a ručice ostanu negde pozadi. Strah je ubio instikte. I netrčanje. Ko ne trči i ne pada, taj ni nema impuls da pruži ruke pred sebe da amortizuju udarac, ali ni ne poznaje lepotu vetra na znojavom čelu, i slatkog umora uvežbanih mišića.

Kad malo bolje razmislim, tajne življenja i voljenja su svuda oko nas. Na skijanju smo prvo učili kako se pada i kako se ustaje 🙂 . Zatim i kako se koči. I kako se strah ostavlja negde daleko iza sebe. Koliko se života nije desilo jer je vreme i snagu i radost pojeo strah.

A nije nas Bog za strah stvorio. Ni za cilj. Stvorio nas je za put, jer samo put zaista postoji.

PS: Malo je nezgodno što kao da vlada hronična nestašica adekvatnih saputnika 🙂

Advertisements

6 comments on “Put kao cilj

  1. Suton kaže:

    Eh, put. Da.
    http://suton-.bloger.index.hr/post/cestonedostajuci/252414.aspx
    http://suton-.bloger.index.hr/post/speedicni/358836.aspx
    Tako je bilo nekad. Kotači, čežnja, želja, potreba. I osjećaj slobode u venama.
    I pjesma, uvijek neka pjesma uz to.
    http://suton-.bloger.index.hr/post/tadatamicni/155716.aspx

    Prošlo svršeno vrijeme.

    • Plava Baklava kaže:

      Dobro, možda takav put da. A možda je razlika u tome što ja put ne vezujem nužno za cilj, i ne patim što nema nikog da me na kraju nekog smera čeka. I što je meni put i kad krenem kroz zimsko popodne pešice par kilometara do reke ili na par sati vožnje biciklom u iole tolijim danima. Dodirujem život. Put mi je i kad samo prošetam do restorana u sred vinograda u našem parku i odćutim neki zalazak sunca. Pa se sa svih tih staza vratim i – gle čuda, raduje mi se kuća i ja se radujem njoj 🙂

      • Suton kaže:

        Imaš dom.
        Nije isto kad glad tažiš cestama sa kojih se imaš kamo vratiti, te kad to činiš nemajući toplu kvaku koju ćeš primiti u ruku kad put završi.
        To mi naprosto moraš vjerovati na riječ.

        • Plava Baklava kaže:

          Pa sad, znaš da ja ne moram ništa ali verujem ti.
          A sad veruje ti meni da se dom gradi i nije za to odlučujuće koliko ljudi ga čini. Slično kao sa crkvom: tamo gde je dvoje u molitvi – tu je njihova crkva. Za dom je nekad dovoljno i jedno.

          • Suton kaže:

            Vjerujem da jest. I zato baš i napisah da ga imaš.

          • Plava Baklava kaže:

            Da, u pravu si. Nije važno što sam ga spolja nekoliko puta gradila. Važno je da sam ga davno izgradila negde duboko u sebi i samo ga preslikavala svaki put u novu realnost. To što nosim u sebi niko mi ne može uzeti ako se ja toga dobrovoljno ne odreknem 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s