Probudjena

Probudjena. Posmatrala je zvuk ove reči na dijagramu vibracija. Pokazivao je visoku dinamiku, zavidan stepen elastičnosti, ali kao da sama reč nije imala nikakve veze sa njom. Kako da prepozna to stanje, pitala se. Vreme umivanja je bilo davna prošlost. Listala je staru požutelu slikovnicu tražeći sliku devojčice u čudesno tankoj žutoj majici s ispruženim dlanovima u kojima se, u namreškanoj vodi,  ogledala svetlost jutra. Pisalo je da je voda bila kristalno čista i hladna, da je osvežavala oči i lice i odnosila sobom poslednje tragove sna i pospanosti. Zatvorila je oči u pokušaju da vizuelizuje osećaj iz knjige, ali nije išlo. Bio je previše nedokučiv i nepoznat. Vodu nikada nije ni videla, ni dodirnula.

Uzdahnuvši, izvukla je u prostor pred sobom još par reči, da se njima malo poigra. Znala im je značenja, a kako i ne bi kad knjigu proučava od svoje pete godine. Kroz koju god dimenziju da se kretala, uvek je nosila sa sobom, bila je njeno malo tajno sidro, nerazumljivo mnogima. U trenucima čudnog osećanja nalik potištenosti (tako su tu vibraciju katalogizovali), emitovala je oko sebe slike Susreta i oblikovala ih u lebdeće utočište u kom bi satima plutala medjuprostorom, neprobudjena ili, kako knjige kažu „izmedju jave i sna“ . Činilo joj se da je život nekada bio jednostaviji, jasniji, linije osećaja su bile oštre i glasne, pa je čovek lako prepoznavao emocionalne stranputice. Sad se sve prelivalo u maglinama i samo neko ko je posedovao sećanja slična njenom na Susret i još par epizoda, mogao je da uspešno prepoznaje razlike.

Razmišljajući tako, igrala se rečima. Podizala ih je sa stranica knjige, uvećavala, naduvavala, bojila, činila prozračnim i ugibala ih oko sebe, menjajući im vibraciju. Odevala se u njih, priljubljivala ih na kožu i kosu, krila medju trepavice,  u očekivanju dostizanja blagozvučja. Muzika je bila ono što je održavalo u ovim danima ništavila. Nije bilo lako stvoriti je, ali bar se nečime zabavljala, u vremenu pre Promena. Radovala se svakom rodjenom tonu, koji bi zatim umnožavala i prekrajala i kombinovala sa ostalima. I tada, tada bi se osetila konačno PROBUDJENA.

Dobro jutro vam želi Plava Baklava

 

Advertisements

8 comments on “Probudjena

  1. „Љубав је дар достојан оних који греше и који се кају.Ако на нечему анђели могу позавидети човеку онда је то свакако на његовом путу освајања љубави.
    Анђео има само љубав,а човек има и љубав и пут до ње.Анђео има само стварност (јер љубав је једина стварност),а човек и стварност и своју чудесну и страшну илузију.
    Они који су у љубави не разликују се једни од других по љубави,већ по путу којим су до ње стигли.“ цитат из једне прелепе књиге песама

    • Plava Baklava kaže:

      Hmmmm, ja samo nekako mislm da se ljubav ne osvaja. Ljubav se živi, umnožava i neguje.

      • Suton kaže:

        Stvar ukusa, no meni taj Sinišin citat više liči na Coelhovo mlaćenje prazne slame, nego na ljubavnu poeziju. Ali, svakome njegovo. U svakom slučaju, da, ljubav je nešto što se živi. Ako se ima hrabrosti za to. Vrlo su rijetki oni koji se usude.
        No sve to ionako nema baš neke veze sa tvojim tekstom, pa…

        • Plava Baklava kaže:

          Ne budi nepotrebno surov, svako ima pravo da pronadje vezu kako mu odgovara. Ne moramo mi ostali baš sve da razumemo. A i ne bih baš tako surovo osudjivala Coehla. Recimo da je to samo stvar ukusa i percepcije.

          Da, vrlo su retki oni koji se usude da žive ljubav. Prvo da je započnu, pa da je grade i neguju i onda da je sačuvaju od sebe samih. Ljudi previše vole da pate, zato je premalo srećnih ljubavi.

          • Suton kaže:

            Nemoj me s Coelhom. To je kao da ti netko napiše deset knjiga o tome da trebaš zinuti kad nešto stavljaš u usta, a ti svršavaš od sreće što ti je netko odao takvu neočekivanu mudrost. Čitav selfhelping new age crap je i započeo njegovim lupetanjima – skužila ekipica kako se lako mlati lova na milijunima budala.
            Kad se samo sjetim da sam ismijavao klipane koji su životnu folozofiju pronalazili u Bukowskom, dođe mi da se rasplačem.

          • Plava Baklava kaže:

            Vau! Baš te ljute. Ali meni to malo zvuči kao kad se pušač ljuti na bivše pušače što misle da im je bez duvana bolje i tvrde da to funkcioniše.
            Vidi, u svakom kukolju ima par zrna žita 🙂 . I nije Coelho kriv što drugi vole da parazitiraju. S druge strane (a time ne negiram velike književne umove ranijih doba) biće da je ponešto postalo ljudima potrebno. Možda je čovečanstvo previše izgubilo kompas. I osmeh. I neke važne emocije. Ali to je prekompleksna tema za ove male komentare 🙂

          • Suton kaže:

            Glupost me ne ljuti, glupost samo prezirem. Ljuti me kad vidim kako ona šačica pametnih okreće glavu na drugu stranu.
            No nebitno.

          • Plava Baklava kaže:

            Svako sebi izvuče i izabere šta mu treba. A gde će to naći često je vrlo iznenadjujuće.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s