Dve godine moje Baklavce i ja trazimo svetlost na kraju jednog tunela. I svaki put kad me uplasi pogled u tamu, zablista moj mali svitac kraj mene. Baklavce moje jedino, hvala ti sto postojis i sto je bas meni data privilegija da budem tvoja mama.
………………………………………………………………………………………………………………………
21.08.2011 Vreme je da malo ažuriram. Deluje da smo put iz tunela našli. Svetlost nas je vodila 🙂 . Sad polažemo kocke novog životnog puta. Jedino što je staro i isto ako ne i veće je naša ljubav 🙂 . Moj sin – moje najveće blago i snaga, koja me je držala u najtežim trenucima 🙂 . Hvala, dragi Bože na tom daru. Hvala ti, Baklavče moje, što postojiš u mom životu 🙂 .
NeZnamŠtaMiBi 
na kraju tunela je ogledalo.
dobrodošli na wordpress.
hmmmm, i to je bolja varijanta od one da kraja nema 🙂
bolje vas nasli 🙂
Srecno je i tvoje baklavce sto ima tebe za mamu)))
Saglasan.
Hvala 🙂
Ovo su one reči…koje nas podsete da smo tu da pružimo deci ljubav i upijemo njihovu, koju pružaju bezgranično ako samo želimo to da primetimo…ako nas reka obaveza i nekih drugih, manje važnih stvari ne ponese daleko od njih…
Ucimo jedni od drugih …. neprestano. Ogromna je njihova mudrosti, a mi nekad ne umemo da je cujemo. Pri tom zaboravljamo da nam je data privilegija i zadatak da im budemo vodici na tren i da im pomognemo da za onaj drugi tren razviju krila i zaborave na strah od letenja.
Makar na trenutak u svakom od nas proradi egoista, koji svoje dete vidi ako svoj produzetak, ali to je jedna od najvecih i najopasnijih zabluda – po nas, a posebno po njih. Nasi svici su SVOJI, a mi treba da im pomognemo da takvi i ostanu. Bezuslovna ljubav je najbolji put ka tom cilju 🙂
Od juče redom čitam priče koje su ovde ispričane…
Posle svake pročitane ćutim.Na ekranu slike umesto rečenica.
Vidim taj tunel,ali ne mračan.Naprotiv.Osvetljavaju ga dva bića. Heroji. Pobednici.
Divim vam se.Tačka.
Ako nešto znači, želim vam svu sreću – ka kojoj sami krčite put.
Hvala: na vremenu utrosenom da procitate, na lepim recima koje uvek znace, na divnim zeljama :-).
Nismo mi heroji, samo nismo imali izbora, jer predaju kao izbor ne prizanjem, pre svega upravo zbog deteta. :-). U medjuvremenu smo otkrili i da tunel ima puno bocnih izlaza, za umorne putnike 🙂 . Svi oni vode u – prostranstvo, male slobode na putu do velike 🙂 .
A na samom putu, puno toga ucimo, o sebi, o drugima. I o tome da je sreca u nama, samo je treba pronaci ispod krsa straha, sumnje, besa, letargije …..
Pre neki dan mi kaze moje Baklavce:
– Mama, ti si najbolje sto je mogao Bog da mi da.
Natera me cesto da zanemim, ne znam odakle takve misli u njegovoj glavici. Tek mu je 7,5 godina. Ali mu hvala do neba i jos dalje sto je moja svetlost i moj ucitelj 🙂
Drago mi je što je zbog vaših novih kockica 🙂
Hvala, Lugar 🙂 . Poslagaće se one već u neku lepu šaru, samo treba strpljivo čekati.
Kako si to lepa rekla/napisala, iz duše. Eto, to je životna radost. To je ljubav; majka i dete.
🙂 On je moja snaga i motivacija 🙂
Hej, ljudi! Ma život je lep! 🙂
Naravno! Život je divan 🙂 .
Veeeeeeliki pozdrav vama dvoma i sve najbolje i sad i ubuduće!!!
Hvala i dobro došao :-).
Sjajan blog, bila bih zahvalna ukoliko bi ste eventualno posetili moj blog o astrologiji i ostavili neki komentar ili savet http://astrovizija.wordpress.com
Sretno Baklavi i malom sretnom Baklavčetu, koji ima tako predanu mamu!
Hvala ti, agro, od nas oboje. Šteta je svakog propuštenog dana u kom ne uberemo bar tri velika osmeha 🙂 . Život je plonda plantaža, samo treba zasukati rukave 🙂 . I naći radost postojanja u onome što imamo 🙂 .
„Није живот оно што се догодило, већ оно чега се човек сећа и како се тога сећа“. Г.Г.Маркес
Поздрав.
ПС. Живот је човеков онакав какве су му мисли.
И зато више оптимизма, вере и самопуздања. И напред!
Da, u prethodnih nekoliko godina učim da prekrajam svoje misli i idem, korak po korak. Postade to – šetnja 🙂 . Najviše problema sebi u život importujemo baš zahvaljujući niskom samopouzdanju. Roditelji, učitelji, okruženje nam ga urušavaju da bi nas lakše odgajili, a onda ga mi ponovo gradimo da bi – preživeli a da nam život ne liči na hod po mukama :-).
sjajna strana
Hvala i dobro mi došla 🙂 .
Hi, you’ve got an award, congrats! http://nkin.wordpress.com/2012/12/04/blog-of-the-year-2012-award-wonderful/
Thank you 🙂 .
Hvala dragi Bože, na svim baklavčićima ovoga sveta!
Naša su svetlost.
Dok sam čitala tvoje ispovesti, kada tek udjoh ovde, divila sam se tvojoj energiji, hrabrosti, požrtvovanju i neobičnoj vedrini s kojom si pratila pisanje o svemu kroz šta prolazite.I dalje ti se divim i želim vam, oboma, svu sreću ovoga sveta.
Negoslava, hvala ti, onako BAŠ. Ono što je jako važno je da u nekom trenutku shvatimo da ne treba život da živi nas nego mi njega. Tada progledamo i sve dobije novu dimenziju. A nemamo ga kao kaznu, već kao nagradu, i sve teškoće koje priolazimo su tu da nas uče, da nam budu putokazi. Samo od naše spremnosti da shvatimo zavisi i da li će i koliko lekcije boleti.
Ah ti kolačići…
I torte.
Baklavice, vanilice, salčići…
Ma lepo kaže Lugar: „Život je lep“ !
Pozdrav!
Život je divan 🙂 . I to ne samo što ga ne možemo menjati za rezervni 🙂 . Pozddrav i tebi.
Nominovao sam te za Liebstera http://oblogovan.wordpress.com/2013/07/31/liebster-nagrada/
Auh, kakav zadatak. Potrudiću se da postignem. Pozzzzz 🙂 .