Udri, brate

Branioci pravoslavlja i porodične tradicije, braća Rusi prave divan iskorak, samo ne znam kud. Po meni to je survavanje unazad, ali možda sam ja samo neuka i zaslepljena. Čime? Pa, na primer idejom da nije u redu tući decu i žene. Velika prašina digla se zbog amandmana koji su nedavno prošli oba doma ruskog parlamenta, a koji kažu da udaranje supružnika ili dece koji rezultiraju modricama ili ranama, ali ne i slomljenim kostima, biće kažnjavani sa 15 dana u zatvoru ili novčanom kaznom ukoliko se ne dese više od jednog puta u toku godine.

Ja stvarno ne mogu da verujem dokle nastranosti današnjeg sistema i tzv demokratije idu. Ako ti udje lopov u kuću, stane na policu koja je rasklimatana , skrši se i povredi – kriv si ti pa još možeš i odštetu da plaćaš. Ako te neko maltretira verbalno, preti ti, sačekuje te isl, opet mu ne možeš skoro pa ništa jer kako da dokažeš da taj neko piše i taj neko zove a ne njegov telefon samovoljno il´lud komšija koji je telefon pozajmio.

U pravosudju nema ni p od PRA odnosno od pravde. Pobedjuje ko više plati, ko je bezobrazniji, ko nadje bolje veze i veštijeg pravnika. Veće kazne dobiju naivni sitni lopovi nego ubice i siledžije. Ljudski život i zdravlje ne vredi više ni pišljiva boba. Takve su tekovine ove naše vajne civilizacije.

Tramp planira da ozakoni ponovo mučenje zatvorenika u postupcima isledjivanja. A baćuška Putin da ne bi slučajno zaostajao s apsurdnim zakonima protiv čovečnosti, ozakonjuje lemanje žena i dece. Šta je sledeće? Lov na ljude? Javni odstrel? Da li nas na to pripremaju filmovi tipa Hunger games i Lavirint?

Kao neko ko je bio žrtva porodičnog nasilja i stalkinga postavljam svim idiotskim sistemima pitanje koga u stvari štite, jer žrtve ne. Žrtve nasilja melju, seciraju, sankcionišu za drskost da traže zaštitu i pravdu. Lično sam bila u situaciji da moram da pitam policajca smem li ja uopšte budalu da preživim ili će me staviti u pritvor za bezobrazluk što opstajem.

Sin je bio mali kad smo prolazili pakao. Vrtela sam knjižicu s uputstvima za preživljavanje nasilnika i plakala, posebno kod stavki: dokumenta sakrijte kod neke pouzdane osobe i novac (ako možete neki da odvojite), u slučaju agresije nikada ne podižite dete u naručje. Da, zver ne ume da se pred detetom zaustavi.

Zlo mi je, vraćaju se slike, nikad neće izbledeti sećanje na osećaj bespomoćnosti i  progonjene zveri. I pitam se gde je granica stida i neljudskosti, ako se od nasilja pravi prekršaj umesto krivičnog dela. Malo li je mrtvih i unesrećenih žena i dece, nego hajde da ih, kao u stara dobra vremena pretvorimo opet u imovinu i lovnu zver. Važno da se nazivamo civilizovanim i kulturnim društvima koja se trude da obnove porodične tradicije. To li je to što treba da se obnavlja?

Pogledaj dom svoj, andjele 😦 .

Advertisements

Odlazak…..

Ne vredi, citam tekstove, suze mi magle oci, vristi mi se od nasilja koje je oko nas. Zivimo u zajebanom svetu, muskom svetu, koji pokusava da nas samelje cim skliznemo iz sina poslusnosti, upotrebljivosti, pozeljnosti, ne zna  se cega.

Nastavicu sa pisanjem saveta zenama – zrtvama porodicnog nasilja, ali osecam potrebu da kazem pre svega:

1. kad pocnete da razmisljate o odlasku – ne pricajte to nikome iz kuce. Poverite se nekome za koga verujete da vam moze pomoci (majci, sestri, prijateljici), ali ni slucajno ne izvikujte to pred muzem, svekrvom isl.

2. u tisini pokusajte da pripremite odlazak, da budete dete/deca i vi bezbedni, obavezno sklonite na bezbedno i vama dostupno mesto dokumenta i nesto novca, ako je moguce

3. pokusajte da izbegnete odlazak u afektu, nepripremljene i bez dece

4. obratite se organizacijama za zastitu zrtava porodicnog nasilja, azilima za majke s decom (ako nemate drugog utocista), crkvi. Razne crkve cesto pruzaju pomoc zenama i deci zrtvama porodicnog nasilja. Ovde, koliko sam videla, pravoslavna crkva to nema, ali zato evangelisticka, husitska, protestantska – DA.  U takvoj situaciji sasvim je nebitno ko vam od njih pruzi zastitu, vazno je imati bezbedno utociste, gde se moze prikupiti snaga za dalje.

Gorcina

Gledam njeno pobledelo lice, crvene sjajne oci, grc na usnama. Jasno mi je da je plakala.

– Kako vam je sin? Sve u redu?

Nemo klima glavom, tresu joj se ramena, drhtavim prstima pokusava da uhvati suze, koje se kotrljaju niz upale obraze. Sad sam vec zabrinuta.

– On …… napao me je u petak. Bila je policija. Oborio me je na pod, mladji sin je sve to gledao.

Nastavite sa čitanjem

Porodicno nasilje – kako preziveti deo 1.

Za pocetak treba razjasniti sta sve spada u porodicno nasilje. Rece meni jedan muski nase gore list:

– Ma, daaaaaaaj, pricas gluposti! Porodicno nasilje je kad ti polomi kosti i to vise puta.

Aha, ali za malo! Evo definicije:

– fizicko nasilje: samaranje, sutiranje, davljenje, tucenje, udarci pesnicama, cupanje za kosu, ugrozavanje i pretnje bilo kojom vrtsom oruzja

– psihicko zlostavljanje: psovke, uvrede, ponizavajuce primedbe, omalovazavanje, pretnje fizickim nasiljem, pretnje samoubistvom, ubistvom, otmicom ili ubistvom deteta, pracenje, kontrola, izolacija od prijatelja i rodbine, oduzimanje prava na san i jelo, zakljucavanje, pracenje telefonskih razgovora

– ekonomska kontrola: ogranicavanje pristupa novcu, branjenje u odlasku na posao, udeljivanje novca, zahtev kontrolisanja svih racuna i troskova

– seksualno nasilje: prinudni seksualni odnosi uz koriscenje nasilja ili pretnji, silovanje isl

Nastavite sa čitanjem