Kad se desilo

Kad se desilo
što se desilo nije,
očistih grumen 
na vrhu bušne čizme
sjajem modrog sunca.
Zoro u oku,
noći u pupku,
ne muči me suzom mojom,
jer presahnula je
od grohotnog smeha.
(Heeeeej, čuješ li me!)
Kojim se branih
od jecaja muke
te postade navika
za sve dane
u dušu mi utkane.
Glancam mrlje na toj duši.
Želim da mi se provide uši.
Sunce mi se njeno opet
u osmehu budi. 

Advertisements

Ja se ne dajem

Ja se ne dajem.

Ali me ima

Onaj ko ume

Onaj ko sme.

Ko srcem vidi,

I dušom čuje,

Pesmom leti,

Rečima vaja,

Dodirom slika,

Suzom se smeje,

Smehom oplakuje,

Snovima peva,

Toplinom sanja,

Milinom tka,

Ćutanjem zlati,

Pogledom leči,

Svetlošću hrabri,

Lakoćom teši,

Mirom uspavljuje,

Sigurnim korakom

Ljubavlju vodi

U beskraj.

 Plava Baklava

Hoćekanje

Kad hoćeš da hoćeš
ima da nećeš.
Kad nećeš da hoćeš
ima da hoćeš.
Kad hoćeš da nećeš,
nećeš da nećeš.
Kad nećeš da nećeš
oooooo, kako ćeš da hoćeš.
Kad nećeš da hoćeš
da hoćeš da nećeš
da hoćeš hoćenje da nećeš
ima sva nećenja i hoćenja
da ti stvore besana noćenja.
Pa hoći i neći i neći da hoći
i hoći da neći,
htećeš da hoćeš,
ooooo, kako hoćeš
dok srce ludo
traži čudo
tesno pred zoru
izmedju dva
usporena
otkucaja.

Plava Baklava