Šta ostane

Odu. Prosto samo odu. Da, ostanu fotografije, pisma, uspomene, zarobljen miris u darivanim predmetima. Sećanja, ostanu i sećanja. I svetlost koju su nam uneli u dušu. I ostanu profili na fejsbuku, i skajpu s kojih više nikad niko ne napiše a koje nemamo snage da obrišemo.

 

Advertisements

Molitva

Rode se tako sutoni i svitanja u kojima mi život razvuče dušu kao harmoniku. Nekoliko falš akorda, po koja pogodjena nota. Zagrlim na granici svetlosti i mraka tišinu kao molitvu, zaneta pesmom boje vina. Klize kapi opore i slatke uljuljkujući dušu u čudno stanje nasmešene obamrlosti, dok razmenjuje šapat s andjelima. Verovatno to tako u nekim danima treba da bude.