Principi

Na svojim principima volim njihovu fleksibilnost i lakoću s kojom mogu da ih promenim.

Ako nemam dovoljno snage, hrabrosti ili veštine da živim onime što volim, vreme je da počnem da volim ono čime živim.

Neopozivost nije znak vrline i odlučnosti. Neopozivost je znak okoštavanja unutar nas, znak straha od sopstvene promene i radoznalosti.

Fleksibilnost principa i odluka ne smatram nedostatkom karaktera ni čvrstine nego znakom sazrevanja, argumentovanog preispitivanja i rasta ličnosti. Ta fleksibilnost ostavlja prostora za opraštanja sebi i drugima. Sposobnost opraštanja je jedan od znakova da Bog stanuje u duši.

Sve postaje mana kada se dovede do preterivanja, zloupotrebe i apsurda.

Neka jutra imaju slani ukus. Nije to ukus mora ni suza. To je ukus kretanja koje ne prestaje čak ni kada smo ubedjeni da ne preduzimamo više apsolutno ništa. To je ukus krvi koja pulsira našim žilama možda najžešće upravo tada kada, gušeni aritmijom,  sebe ubedjujemo da odustajemo od sebe, od ljudi, od lepog u nama i u njima.

Ne važe isti principi uvek ujutro i uveče, jer jutro može promeniti sve, počevši promenom boje dana koji se ogleda u tek probudjenim očima.

Moje dete voli sva jela s karijem a ne voli da ga ljube. Ja volim i kari i poljupce. Rekla bih da se razlika bazira na njegovom nedostatku iskustva.

Sreća se ne odlaže za sutra, jer sutra možda neće postojati. Tuga se može odlagati i za sledeću godinu, jer nikakva šteta neće se desiti ako tugu ne proživimo.

Kažu: sve prave ljubavi su tužne. To je jedna od najbestidnijih laži i manipulacija. Ljubav nije tužna. Ako se desi tuga to je pouzdan znak da se ne radi o ljubavi, posebno ne o pravoj. Prave ljubavi ne tuguju, one traju i menjaju se i obogaćuju, rastu zajedno s onima koji se vole. Zato jesu prave. Bivše ljubavi su bivše baš zato što nisu bile prave.

Ko ti da krila leptira, let sokola, korak gazele, osmeh gorskog jezera voleće svoj odraz u tvojim stopama i smehu, jer će se uvek u njemu prepoznavati i znaće da je stalni stanovnik tvoje duše. Nagovaraće te na nov let, i nove korake, izazivaće nove osmehe jer svi oni su znak čudesne magije ljubavi i delo bliske duše umetnika.

Pročitala sam juče divnu misao: nismo se molili do kraja, te je tako molitva ostala neuslišena. Kad je krenulo da biva bolje i delovalo da je cilj blizu, molitva je zaboravljena, oni koji su se molili poverovali su da dalje mogu sami … Šteta.

I da, lepo je meni govorila mama: „Dete, kloni se onih što po svaku cenu žele da pate jer samo tako misle da su živi. Ti će pokušavati da ti kasape srce da bi mogli u tvojim suzama da traže svoju sreću“. Učim, vredno učim. Hvala ti, mama. I odavno već znam zbog čega vredi plakati a za čime se ne žali nego se kaže „Bože, hvala ti što si me sačuvao“.

Divan zimski dan vam želi Plava Baklava

 

Advertisements

Kako se završavaju magije

emaesesaesesapipija …..eeeemaaaa-esesaaaa-esesaaaaa-pipija

I tako u krug…jedan prsti, dva prsta, s okretom, bez okreta. I reči koje su generacije devojčica preuzimale jedne od drugih, kao neku tajnu mantru čije značenje je bolje ne otkrivati, da ne bi prestala čerolija.

Pre neki dan, uljuljkani u prazničnu lenjost, odgledasmo klinac i ja „Toma Sojera“. Završava se film, ide odjavna špica, ja smišljam šta bismo mogli dalje da radimo. Kad odjednom prepoznajem ….. emaesesaesesapipija. Nemoguće! Šta će naše lastiš-magične reči u odjavnoj špici filma? Podiže se veo dečjih čarobnih snova i otkriva se jedna sasvim realna postojeća reč. Toliko u stvari obična da mi bi skoro žao zbog prepoznavanja.

eMaIeSeSaIeSeSaIPiPiaI

Čudesna razbrajalica koju smo mantrale pri preskakanju lastiša pretvorila se jednim potezom u odspelovanu MISSISSIPPI. Digla se koprena.

Diže se nešto prečesto u poslednje vreme. I bude mi često žao, baš žao, nekad se i borim da je vežem, zalepim, pa namerno žmurim i odbijam da virim kroz trepavice, u pokušaju da ipak ne vidim šta je ispod nje. Uzalud. Kao kad bih pokušala da bojim nebo u crno, da bi ostala tiha, mirna, skrivajuća noć.

emaesesaesesapipija …..emaesesa ….. emaessssssssssssssssssssssssssssss

I tako …

Lepo krajnjogodišnje veče vam želi Plava Baklava

Pozdrav čaroliji

Ove godine joj se deca širom sveta još više raduju iz sasvim logičnog razloga. Uplašiše se, jadna, najavljenog smaka sveta, i to baš pred Božić i Novu Godinu. Beše i takvih koji su se mislili ima li svrhe pisati pisma sa željama, kad neće ni stići da ih vide pod jelkom ostvarene, a kamoli raspakuju. Srećom, poslušaše starije i iskusnije koji znaju da se svet smiče više puta dnevno, a čarolije sve preživljavaju 🙂 . I tako, opet miriše i svetluca jelka, mame Božićni kolačići, dečji smeh zvoni kao praporci.

Svake godine praznične dane nam ulepšavaju tradicionalne Božićne pesme, pa eto, da ih podelimo s vama :

 

Srećne i blagoslovene praznike, čaroliju u srcu, svetlost u oku, žele vam

Baklavići