Ćutim

Ćutim. Neki trenuci bili bi prazni kad bi ih ispunile reči. I ovako su bolni uprkos želji da u njih budu utkane samo lake sanje.

Ćutim. Nemir se trudim da od sebe same skrijem. Koprena sećanja danas suzu mami. Zbog nečeg što jeste i nečeg što nije.

Danas ne mogu ni da se pitam, ni da se nadam, ni da verujem. Na tren je ućutalo sve u meni, svaki damar. I neke lepote ćutim i čuvam samo za sebe. Možda u strahu da  se ne potroše.

Danas …. danas …. sve je postalo meka tišina, sve je ostalo samo ćutanje. Bože, kako ta ćutanja umeju da budu glasna, da vrište i dušu deru!

Ćutim jer samo tako se čujemo … najzad …. opet … makar na tren 😦

Ako vam nedostaje zagrljaj

Probudite se ujutro, meškoljite se gonjeni nekim nemirom, krevet vam bude i prevelik i tesan, zabrinete se da vas muči neka boljka, a onda kroz polusan shvatite da vam nedostaje – zagrljaj. Ništa zato, u ova instant vremena sve se da nadomestiti, kao slomljen zub. Dakle, preporučujem ovo ako vam nedostaje taj famozni dodir obuhvatanja:

Fotografija preuzeta sa: La Bioguia

Prednosti u odnosu na stvarni zagrljaj su očigledne:

– nikad vas neće odbiti

– nikad vas neće izneveriti

– nikad vas neće uvrediti, povrediti, rastužiti teškim, neadekvatnim i ko zna kakvim sve rečima

– neće otići kad vam najviše treba

– neće se izmigoljiti kad mislite „sad je baš najlepše“ i ostaviti vas u stanju šoka da pogadjate šta se desilo

– nećete mu dosaditi, ma kakvi bili

– neće vas kritikovati, uporedjivati, pokušavati da vas promeni

– uvek će vas samo grliti, toplo i tiho i meko, kao da ste se tek sreli, kao da je sve to prvi put

Lista prednosti je poduža, nego treba i nešto danas raditi, a prednosti možemo nastaviti da nabrajamo i zajedno, ako budete raspoloženi 🙂 .

Bajka zbunjenog putnika – deo prvi

Pisalo se leto 1991. Davno beše iz ove perspektive. Leto se mislilo da li polako da počne da se prelama u jesen, a mi smo, mlade i lude, pakovale kofere. Tata je šetao nervozno po kući i gundjao sebi u bradu:

– Nije trebalo da im dozvolim. Luda ženska čeljad, sa sve majkom i ja što puštam još ludji. I po kojoj ću pustinji da ih tražim ako ih u belo roblje odvedu?!

Smejale smo se, ljubakale ga u prolazu i borile se s nestrpljivim iščekivanjem. U glavi bajke 1001 noći i bajna Šeherezada, razne priče o tajnama piramida i mladalačka bezbrižnost.

Nastavite sa čitanjem