Predstava

Juče sam bila jedno od srca. Skakala sam po daskama pozornice u smešnom čupavom kostimu i pokušavala da nazrem bar jedno jasno lice u publici. Jedno do srca, poskakujućih, nezgrapnih,  milion svetlosnih godina daleko od gracioznosti. Pahulja je postala previše prostrana, okean pretesan za titraje duše. Ni svetla reflektora nisu mogla da ih umrtve, ni hladne daske pozornice.

Ostalim danima bivam nešto drugo. Obično budem JA, mada ne pod obavezno. Svezana trotoarima svakodnevice, povremeno koračam pozajmljenim koracima, da ne budem odmah prepoznatljiva u nepripadanju.

Zatvorim oči da bolje vidim dok se svetlost radja. Tada se ogleda na unutrašnjoj strani mojih kapaka. Tišina odjekuje zvucima reči izgovorenih u prolazu izmedju dve epizode, dve predstave u kojima postanem jedno od srca. Skakućem po pozornici u smešnom čupavom kostimu i obećavam sebi da više neću pokušavati da nazrem u publici bar jedno jasno lice. Davno su zamućena muljem otudjenosti.

Desno-dva-levo-dva-tik-tak-tik-tak. Juče sam bila jedno od srca …..

 

 

Poznajem te po koraku

Leva … levadesna

Desna …

Ruka prati kretanje noge…

Klizite nogama naizmenično…

Oslobodite petu …

Elastična kolena …

Drži rastojanje …

U stopi smo. Na ravnom kroz nju lagano ritmički klizimo. Pahulje šume medju uznemirenim iglicama četinara. Na nizbrdici nema mnogo izbora: iskorači ili vozi. Šta je veća hrabrost? Strpljivo lagano plužiti niz padinu dok mišići gore od napetosti ili se prepustiti tragu i verovati da na kraju postoji dovoljno ravnice za zaustavljanje? Pismo ili glava? 🙂

Koračala i korake zabeležila: Plava Baklava

Jesam i nisam

Ista je priča za 100 lica.

Ne znamo časa, ni sudije, ni krivca.

Kao svoje, tudje brojimo dane.

Ko danas umre, kako sutra opet da svane.

 

Dobro je, pahulja nisam,

Da me dah istopi.

Dobro je, nisam dolina,

Reka nabujala da me potopi.

Dobro je, ni cvet nisam

Da mi iskida vetar latice.

Dobro je, ni san nisam,

Da ti se upletem medju trepavice.

 

Dok plešem medju kapima kiše

Još uvek izgleda ponekad umem

Golotinju nabujale duše

Rumenom zorom nežno da ogrnem.

Šta sam?

Gde sam?

I kome sam?

Plava Baklava