Udri, brate

Branioci pravoslavlja i porodične tradicije, braća Rusi prave divan iskorak, samo ne znam kud. Po meni to je survavanje unazad, ali možda sam ja samo neuka i zaslepljena. Čime? Pa, na primer idejom da nije u redu tući decu i žene. Velika prašina digla se zbog amandmana koji su nedavno prošli oba doma ruskog parlamenta, a koji kažu da udaranje supružnika ili dece koji rezultiraju modricama ili ranama, ali ne i slomljenim kostima, biće kažnjavani sa 15 dana u zatvoru ili novčanom kaznom ukoliko se ne dese više od jednog puta u toku godine.

Ja stvarno ne mogu da verujem dokle nastranosti današnjeg sistema i tzv demokratije idu. Ako ti udje lopov u kuću, stane na policu koja je rasklimatana , skrši se i povredi – kriv si ti pa još možeš i odštetu da plaćaš. Ako te neko maltretira verbalno, preti ti, sačekuje te isl, opet mu ne možeš skoro pa ništa jer kako da dokažeš da taj neko piše i taj neko zove a ne njegov telefon samovoljno il´lud komšija koji je telefon pozajmio.

U pravosudju nema ni p od PRA odnosno od pravde. Pobedjuje ko više plati, ko je bezobrazniji, ko nadje bolje veze i veštijeg pravnika. Veće kazne dobiju naivni sitni lopovi nego ubice i siledžije. Ljudski život i zdravlje ne vredi više ni pišljiva boba. Takve su tekovine ove naše vajne civilizacije.

Tramp planira da ozakoni ponovo mučenje zatvorenika u postupcima isledjivanja. A baćuška Putin da ne bi slučajno zaostajao s apsurdnim zakonima protiv čovečnosti, ozakonjuje lemanje žena i dece. Šta je sledeće? Lov na ljude? Javni odstrel? Da li nas na to pripremaju filmovi tipa Hunger games i Lavirint?

Kao neko ko je bio žrtva porodičnog nasilja i stalkinga postavljam svim idiotskim sistemima pitanje koga u stvari štite, jer žrtve ne. Žrtve nasilja melju, seciraju, sankcionišu za drskost da traže zaštitu i pravdu. Lično sam bila u situaciji da moram da pitam policajca smem li ja uopšte budalu da preživim ili će me staviti u pritvor za bezobrazluk što opstajem.

Sin je bio mali kad smo prolazili pakao. Vrtela sam knjižicu s uputstvima za preživljavanje nasilnika i plakala, posebno kod stavki: dokumenta sakrijte kod neke pouzdane osobe i novac (ako možete neki da odvojite), u slučaju agresije nikada ne podižite dete u naručje. Da, zver ne ume da se pred detetom zaustavi.

Zlo mi je, vraćaju se slike, nikad neće izbledeti sećanje na osećaj bespomoćnosti i  progonjene zveri. I pitam se gde je granica stida i neljudskosti, ako se od nasilja pravi prekršaj umesto krivičnog dela. Malo li je mrtvih i unesrećenih žena i dece, nego hajde da ih, kao u stara dobra vremena pretvorimo opet u imovinu i lovnu zver. Važno da se nazivamo civilizovanim i kulturnim društvima koja se trude da obnove porodične tradicije. To li je to što treba da se obnavlja?

Pogledaj dom svoj, andjele 😦 .

Da li ste znali DA ……… Norveška krade decu

Obično izbegavam ovakve teme na svom blogu, kao što izbegavam i sve teorije zavera, uopštavanja i slično, ali pre nekoliko nedelja naišla sam na nešto što me je apsolutno šokiralo. Pročitala sam o slučaju dece koje je Engleska neopravdano oduzela češkim roditeljima i dala ih na tajno usvajanje. Šokirana pričom počela sam malo više da tragam po netu i sa zaprepašćenjem utvrdila da još gore slučajeve beleži Norveška, a da je sustižu i druge skandinavske zemlje. Kroz slučaj češke porodice kojoj je ozloglašena norveška socijalna služba Bernevernet oduzela dva sina pre četiri godine na osnovu lažne optužbe da su deca zlostavljana. Policija nije dokazala zlostavljanje, sudovi nisu ništa dokazali, pa ipak deca i dalje žive odvojena od roditelja, pri tom još i razdvojena u različite hraniteljske porodice. Cela Češka je već dugo angažovana da se pomogne nesrećnim roditeljima, Evropski parlament osudjuje nehumano i nelegalno delovanje socijalne službe u Norveškoj, pa ipak prava porodica da budu zajedno i prava dece na roditelje u Norveškoj se i dalje osporavaju i krše na najgrublji način, a pod parolom „najbolji interes deteta“.

Roditelji svoje dečake mogu da vide samo dva puta godišnje po dva sata pod strogim nadzorom i pri tom ne smeju da zaplaču. Njihove suze mogle bi da budu povod apsolutne zabrane kontakta. Tragom ove potresne priče došla sam do gomile drugih, podjednako neverovatnih. Mala Poljakinja nije se vratila iz škole, jer su je radnici Bernevernet odveli zato što je učiteljica prijavila da je iznenada neobično tužna. Roditelji su uzalud objašnjavali da je devojčica tužna zato što joj se teško razbolela voljena baka koja će najverovatnije i umreti. Tek advokat im je razjasnio da time svoju situaciju pogoršavaju, zato što je u Norveškoj ZABRANJENO decu uključivati u probleme odraslih, tj ne sme se s njima i pred njima govoriti o novčanim problemima, bolesti bliskih osoba, smrti. Roditelji su devojčicu uspeli da otmu, vrate se s njom u Poljsku gde ih je poljski sud oslobodio od besmislenih optužbi norveških institucija.

Priče se nižu. Češka, poljska, ruska, čileanska, indijska deca nasilno odvojena od svojih roditelja nečime što se naziva organ JUVENILE JUSTICE. Da li primećujete da je reč o deci doseljenika? Šta stoji iza svega toga? Koji je interes norveškog sistema?

Norveška se proklamuje kao demokratska država, što je samo zavesica za civilizovani fašizam. Da li ste znali da je u Norveškoj dete vlasništvo države POZAJMLJENO roditeljima na vaspitavanje u skladu s potrebama države? Da li ste znali da u Norveškoj dete strani državljanin postaje vlasništvo države posle 3 meseca boravljena u zemlji? Da li ste znali da u toj zemlji deca jedu slatkiše subotom, a ako neki roditelj krši to pravilo, rizikuje da bude prijavljen i da mu dete na osnovu toga bude oduzeto? Da li ste znali da je hraniteljstvo u Norveškoj i još ponekim „civilizovanim“ i „demokratskim“ sistemima vrlo unosan posao? Da li znate da tamo možete da izaberete dete koje želite u hraniteljstvo onda prijavite roditelje za neku od gluposti tipa: jede dete slatkiše, roditelji su se pred njim posvadjali, postoji sumnja da su ga grdili, itd i onda sedite i lepo čekate da vam ga sa svim hraniteljskim bonusima u roku od odmah dovede ozloglašena Berneverten?

Šta sve morate ili ne smete u Norveškoj je divno opisao češki bloger Andrej Ruščák. Ko pročita – gubi iluzije. Norveška jeste zemlja socijalnog blagostanja, ali je i zemlja kršenja osnovnih ljudskih prava, zemlja špijuna, zemlja gde svako svakog prijavljuje, zemlja gde se emocije u okviru porodice smatraju nepoželjnim.

Ljudi se, kad krenu kojim slučajem da žive u nekoj egzotičnoj zemlji interesuju i raspituju šta taj život tamo znači, kakva pravila važe. Kad krenu u neku od naprednih, razvijenih i navodno demokratskih država, ne osećaju tu potrebu, jer veruju da je mentalitet sličan a sve ostalo su samo nijanse, ali to je ogromna zabluda koja porodicu može dovesti u duboku nesreću. Nije Norveška jedina. Britanija je prati u stopu. Da li ste znali za slučaj Italijanke koju su u Engleskoj u toku njenog službenog KRATKOTRAJNOG boravka nasilno porodili i oduzeli joj dete? Da li ste znali da u Britaniji ne smete medijalizovati slučaj ukoliko vam je oduzeto dete i da za to sledi kazna u visini dve godine zatvora? Da li ste znali da se oduzeta deca u Britaniji šalju odmah u hraniteljsku porodicu a zatim idu u tajno usvojenje, čak i kad se dokaže da je cela intervencija bila protivzakonita i neopravdana?

Odlučila sam da, u ime podrške porodici Michálkovích i njima sličnih otvorim temu na svom blogu posvećenu ovoj problematici. Ovaj tekst pišem samo kao uopšteni krik zaprepašćenja i upozorenja.

Čuvajte svoju decu i nemojte se uljuljkivati u varku da ste u tzv civilizovanim zemljama s njima bezbedni.

Obzirom da sad lako svaki tekst možete da prevedete, ostavljaću linkove na kojima ćete imati mogućnost da pročitate detaljnije informacije.

Za kraj, samo da se razumemo: ja sam za apsolutnu zaštitu dece od nasilja, ali ne za ubijanje porodice i ljubavi i kidanje najtananijih veza koje su uslov za zdravo odrastanje.

http://andrejruscak.blog.idnes.cz/c/400489/Jak-se-co-v-Norsku-dela-dil-treti-Barnevernet.html

https://www.facebook.com/CeskoVratmeDetiRodicum?fref=nf

http://ignacpospisil.blog.idnes.cz/c/434883/Otevreny-dopis-Norsku.html