Veština biti dete

Ako želiš da svoje dete navedeš na ispravan put, povremeno tim putem i sam moraš da koračaš.

Josh Billings

Sa životom je kao sa igrom. Nije važno koliko traje, nego kako se igra.

Lucius Annaeus Seneca

Par razmenjenih reči na monitoru za dobro jutro otvorilo je širom još jedan prozor u mojoj glavi i neke tuge, borbe, dileme i nezvesnosti uobličilo u saznanje da sam od života, u stvari dobila neizmerni dar, dar da stalno iznova mogu da postajem i ostajem DETE.

Nekako mi je sve jasnije da smo stvorili svet koji je prema deci krajnje neprijateljski, prepun zahteva da se ona stalno u nečemu prilagodjavaju nama. Ne izostavljamo ni jednu priliku da ne podvučemo svoju superiornost, nadmoć i samim tim, neophodnost njihovog povinovanja. Malo čudno, zar ne, ako uzmemo u obzir da su se oni tek ispilili a mi pre dnjih stavljamo zadatke kojima ni sami nismo dorasli.

Pri tom, oni često mnogo bolje od nas znaju šta je život. I kako ga živeti, a da ostane osmeh sačuvan. Često svoju ulogu roditelja transformišemo u zadatak da ih oblikujemo, lomimo, ukalupljujemo, po mogućstvu preslikamo sebe u njih i učinimo ih neslobodnijim nego što smo to mi sami. I sve to nazivamo civilizacijskim napretkom. A izmiče nam da je to šansa da konačno promenimo sebe i porastemo do – DETETA.

I onda se nadje šačica izabranih kojima zapadne u životu zadatak da budu PRATIOCI na putu odrastanja dečjim dušama koje ne pristaju tek tako da se povinuju i odreknu slobode bivstvovanja. Tu počinje divna avantura sopstvenog oslobadjanja, povratka detetu u sebi, ako shvatimo da se ne treba boriti nego teći i rasti. Koračanje tim putem popločano je mnogim strahovima, ali njihova mala topla ruka kao izvor neizmerne ljubavi, poverenja, topline, utehe uvek je tu da nas ohrabri da nastavimo put povratka sebi.

Oholi svet odraslih, prepotentno ih gura u kategorije lakih moždanih disfunkcija, ADD, ADHD i ko zna šta sve još, lepi etikete ne bi li odbranio svoju nemoć da ih uobliči prema svojoj slici, nemoć da ih privoli da odraslog slepo slede kao autoritet bez obzira na to poseduje li za to zvanje kvalitete.

Smejemo se dečjim „biserima“, zapisujemo i snimamo njihova prva mudrovanja, sve nam je to super zabavno. Ponosni smo na njih kao su pametni, ali odbijamo da vidimo njihovu istinsku mudrost.

Hvala vam, deco, što nas ovakve podnosite i volite i stoički trpite sve naše gluposti koje činimo u pokušaju zvanom: biti roditelj.

Advertisements

Avionu, slomiću ti krila

Dodirni nebo. Kad god ti se pruži prilika. A u medjuvremenu virnimo malo iza kulisa 🙂 . Praški aerodrom, preimenovan u Aerodrom Vaclava Havla pruža divnu mogućnost svim radoznalcima da podju na sjajnu exkurziju po pistama i na dva sata postanu deo zakulisnog aerodromskog života

1 početak

2 avion na putu

3a pravo prvenstva 4 pravo prvenstva

5 stepenice u nebo 6 izguravanje 6 izvlačenje 7a poljubac 7b poljubac 7c poljubac

8 pisma 9 prilaženje 10 vremeplov

I – tiha priča zakulisja …

105 142 166 183 194 200 253 272 282 311 330 379 387 413 453 464 470 471 479 489 526 621

I, za kraj, kompletan ugodjaj i osećaj bezbednosti:

gori vatra

Ove exkurzije nisu samo privilegija domaćih. Ako vas put nanese u zlatni grad i poželite da se provozate avionskim pistama, otpratite iz blizine par sletanja i poletanja, posetite aerodromsku vatrogasnu stanicu, dovoljno je da par dana ranijepošaljete prijavu, sve detalje naći ćete na stranici http://www.prg.aero/cs/sluzby-cestujicim/exkurze-letiste-praha/07.2013/

Hmmmm, da. Sve je na češkom (nisam se setila d apitam da li može i na nekom drugom jeziku) osim ako vam se posreći kao nama da bude po onoj: govori srpski da te ceo svet razume 🙂 , pa naidjete na oduševljenog vodiča koji je pre 15-tak godina službeno neko vreme boravio na surčinskom aerodromu 🙂 .

Za poletanje vas pripremala Plava Baklava

Jednake šanse? Mit, iluzija, istina?

Crno pile … priča koju pamtim iz rane mladosti. Slika našeg sveta, još više sada nego tada. Foliramo se s nekom humanošću, frljamo se altruizmom, ali priča crnog pileta je danas stvarnija nego tada. Štancuju se mali poslušni potrošački klonovi, uz privid nagradjivanja kreativnosti, a stvarna različitost i kreativnost i dalje se sankcionišu, surovije nego ikad, jer ego mase i dalje ne trpi da mu se bilo šta otima kontroli.

Kašnjenje

– Znaš li da Indijci veruju da brza premeštanja avionom s mesta na mesto nikako za nas nisu dobra?

– Zašto?

– Paaaa, veruju da duša ne može tako brzo da se premešta i tako ostaje da kasni za telom.

– Šta se desi ako preletiš okean, popiješ kafu i kreneš odmah nazad? Čeoni Sudar sa sopstvenom dušom ili se negde mimoidjete?

Blagodarne letnje dane bez kašnjenja za samima sobom vam želi

Plava Baklava