Rasulo

Rasula sam se, ni malo nalik kapima jutarnje rose. Zuljam tabane izmedju teskih koraka ostrim komadicima sebe upornoscu posvecenog merkata. Raspevala ih je seta u laganom ritmu tek probudjenih trepavica u oktobarskom jutru. Akumulirana toplina jednog nestvarnog leta, sapetog nitima vlastitog prokletstva, cini da um odbija kalendar i trazi u pukotinama svakog dolazeceg dana prolaz ka izmicucoj slobodi.

Kotrljam zrnca duse medju skamenjenim rebrima, umesto daha. Tajna sila ih spaja u celine i vaja neke nepoznate unutrasnje predele. Rasulo mi osvetljava neistrazene svemire i zove me barsunastim glasom postojanja da ih otkrivam. Da li jos uvek volim izazove?

Blagosloven dan vam zeli Plava Baklava

Miholjsko leto

Lepi se duša za bistrinu zore svom snagom želje da se konačno razdani.

Opustošena srca plove predelima feniksa, pokušavajući da nauče veštinu stalnog radjanja iz sopstvenog pepela.

U ritmu simfonije praskozorja treperi požutelo lišće kestena, tren pre spokojnog leta u trulež nestajanja.

Miholjsko leto utiskuje patinu sećanjima.

Plava Baklava

Žurba

Proleće žuri ove godine da što pre postane leto. Ni ono više nema strpljenja da prosto bude ono što jeste.

A meni baš nešto prija sve polagano, da svaki tren udahnem sasvim i do kraja.

Plava Baklava