U tvom sam vremenu
ja samo pahulja,
lakša od trena,
kratkotrajnija od zamaha
krila kolibrija.
U tvom sam vremenu
skoro pa ništa,
trun prašine vetrovima nošena,
kapima kiše skamenjena,
dugom po večnosti razlivena.
Da li sam ikada počela da postojim,
ili me samo iluzija igrom zavarala?
U tvom sam vremenu
sve – za sebe,
jer činiš da – jesam
odraz na nebu večnosti.
Plava Baklava 🙂
NeZnamŠtaMiBi 
🙂 Šta Ti bi? 🙂
🙂 I bi dobro 🙂
Hvala :-).
Eh, kad bih znala, pa da ponovim :-). A možda i znam, ali ne smem da kažem, da ne pokvarim čaroliju :-).
🙂 Vedžbaj 🙂 se da shvatiš da je čarolija poezije nekvarljiva, dok to njeni subjekti, ili objekti koji joj na bilo koji način streme, jesu 🙂 Dakle, usaglasi se sa čarolijom poezije i usaglasila si se sa večnošću, uzvišenim osećanjima uzvišenoj Tvari i bilo kakva bojazan nestaje 🙂
Eh, smajliću, spopadne me nekad vrtoglavica od svih tih usaglašavanja, damar po damar, a damara – beskraj :-). Ali, dok težimo, dok idemo za željom, dok … dok … živi smo i jačamo osmeh u nama :-).
„Da li sam ikada počela da postojim,
ili me samo iluzija igrom zavarala?“….
ostaviš ti pečat, uvijek. Znam. I znam da znaš 😉
Dolly, kako je lepo kad ga neka divna duša učini stvarnim i vidljivim :-).
Treba čovek zaista da bude posebno raspoložen da bi napisao nešto ovako lepo. Divno zaista. 🙂
Kad to meni jedna Charolija kaže – ima posebnu težinu :-). Hvala, draga. Tkaju se posebna raspoloženja nit po nit, sa svakom pahuljom koja nije ove zime pala :-).
Prelepo.
Hvala, hvala :-). Tvoja pohvala ima posebnu težinu :-).
Dobro napisano 🙂
Eeeeee, hvala i tebi :-). Baš. 🙂 . Opasno znače pohvale od uspešnih :-).