Toplina dolazeće kiše pomilovala me je po obrazu. Nagoveštaji nekada za sobom ostave duge meke tragove obavijene mirisom nade i iščekivanja. Ženskost se u meni neočekivano promeškoljila. Pogledom sam obuhvatila tišinu oko sebe, ispravila se, opustila ramena. Kao da sam na tren opet bila živa.
Dobro jutro vam želi Plava Baklava
Taj strah je samo sećanje na prošlost.
Otresam ga sa duše beskrajem plavetnila
utkanog medju rebra, pršljenove, tetive, vene.
Širim se do zvezda.
Utkivam plavetnilo u medjuprostore.
Nisam juče, nisam sutra, radjam se danas.
I opet, i opet.
A strah, strah je samo sećanje na neku tamo prošlost.
Dobro vam plavo jutro bilo.
Plava Baklava
Probudjena. Posmatrala je zvuk ove reči na dijagramu vibracija. Pokazivao je visoku dinamiku, zavidan stepen elastičnosti, ali kao da sama reč nije imala nikakve veze sa njom. Kako da prepozna to stanje, pitala se. Vreme umivanja je bilo davna prošlost. Listala je staru požutelu slikovnicu tražeći sliku devojčice u čudesno tankoj žutoj majici s ispruženim dlanovima u kojima se, u namreškanoj vodi, ogledala svetlost jutra. Pisalo je da je voda bila kristalno čista i hladna, da je osvežavala oči i lice i odnosila sobom poslednje tragove sna i pospanosti. Zatvorila je oči u pokušaju da vizuelizuje osećaj iz knjige, ali nije išlo. Bio je previše nedokučiv i nepoznat. Vodu nikada nije ni videla, ni dodirnula.
Uzdahnuvši, izvukla je u prostor pred sobom još par reči, da se njima malo poigra. Znala im je značenja, a kako i ne bi kad knjigu proučava od svoje pete godine. Kroz koju god dimenziju da se kretala, uvek je nosila sa sobom, bila je njeno malo tajno sidro, nerazumljivo mnogima. U trenucima čudnog osećanja nalik potištenosti (tako su tu vibraciju katalogizovali), emitovala je oko sebe slike Susreta i oblikovala ih u lebdeće utočište u kom bi satima plutala medjuprostorom, neprobudjena ili, kako knjige kažu „izmedju jave i sna“ . Činilo joj se da je život nekada bio jednostaviji, jasniji, linije osećaja su bile oštre i glasne, pa je čovek lako prepoznavao emocionalne stranputice. Sad se sve prelivalo u maglinama i samo neko ko je posedovao sećanja slična njenom na Susret i još par epizoda, mogao je da uspešno prepoznaje razlike.
Razmišljajući tako, igrala se rečima. Podizala ih je sa stranica knjige, uvećavala, naduvavala, bojila, činila prozračnim i ugibala ih oko sebe, menjajući im vibraciju. Odevala se u njih, priljubljivala ih na kožu i kosu, krila medju trepavice, u očekivanju dostizanja blagozvučja. Muzika je bila ono što je održavalo u ovim danima ništavila. Nije bilo lako stvoriti je, ali bar se nečime zabavljala, u vremenu pre Promena. Radovala se svakom rodjenom tonu, koji bi zatim umnožavala i prekrajala i kombinovala sa ostalima. I tada, tada bi se osetila konačno PROBUDJENA.
Dobro jutro vam želi Plava Baklava
Suzu nemam da ti predam,
žedna ju je zemlja iskamčila,
zora se njom orosila,
noć je u njoj utihnula,
samoća se njom umila,
a snaga se ogledala
u odsjaju novog jutra
što joj šapnu: „Kapni sutra“.
Autor: Plava Baklava
Postoje dani u koje se probudimo drugačiji. Bude to sasvim bez povoda, čak i kad je reč o rodjendanskim jutrima.
Postoje dani kad nam osmeh pozlati lice i razmekša bore nalik milujućoj svetlosti sunca u praskozorje.
Postoje dani u kojima shvatimo da nismo sami i kad smo sami. Biće da je to zato što iznenada konačno otkrijemo sebe.
Postoje dani kad krenemo u susret izlazećem suncu okupani reskom svežinom septembarskog jutra, konačno svesni da smo uvek pobednici, već time što jesmo. Prestane da bude važno što nismo kupili svećice za sopstvenu rodjendansku tortu, ne što bi nam smetale brojke, već iz prostog razloga što je jedna svećica dovoljna za sve godine naših uspeha. Neuspesi ne postoje, postoji samo iskustvo koje stičemo savladavanjem prepreka na putu našeg sazrevanja.
Postoje tako dani kad nam se učini da postoji samo sunčana strana ulice 🙂 .
Aranžirano i ovekovečeno by me: Plava Baklava 🙂
PS: Mole se i umoljavaju sve poete i oni koji se tako osećaju da napišu neke pozdrave jutru i podele ih s mojom malenkošću. Tragajući za adekvatnim muzičkim prilogom utvrdila sam da tekstovima nedostaju: optimizam, snaga radjanja novog dana, svetlost zore, vedrina poplave boja. To predivno doba dana puno nade ne zaslužuje tužbalice ni mračne osvrte preko ramena.
Unapred zahvalna
NeZnamŠtaMiBi 